Nebojša Bjelotomić, direktor "Fujitsu Technology Solutions" - Sada je vreme za ulaganje u IT

(Nebojša Bjelotomić)

Jedna od mnogih oblasti koje je aktuelna kriza pogodila jesu i informacione tehnologije, ali to nije smetalo kompaniji "Fujitsu" da baš sada isplati nemački "Simens", i nastupi sa novim brendom. Nebojša Bjelotomić direktor "Fujitsu Technology Solutions", kompanije koja je nasledila "Fujitsu Siemens Computers", ipak smatra da se ova promena neće negativno odraziti na klijente, i da je sada pravo vreme da se ulaže u IT, pre svega kako bi se ostvarile određene uštede.

Koliko je kriza uticala na poslovanje vaše kompanije?

- U Srbiji, konkretno, uticaj krize je osetan, prvenstveno zato što je IT ovde velikim delom orijentisan ka prodaji opreme i softvera. Kod nas su se u ovoj branši do 80-ih godina pratili svetski trendovi, ali se poslednjih osam godina nadoknađuje jaz nastao devedesetih te je sada tržište u poslednjim fazama formiranja IT infrastrukture iako je, realno, već vreme da se pristupi kompleksnijoj nadgradnji u vidu usluga. Sve investicije su zbog krize trenutno smanjene, oprema se manje kupuje i to svakako utiče i na naš promet. Na tržištu maloprodaje konkretno, smanjenje tražnje je u jednom momentu dostiglo vrednost od skoro 50 odsto, dok je korporativni segment manje pogođen zato što veliki projekti i dalje postoje, s tim da se implementacije u nekim slučajevima vremenski pomeraju. Taj drugi segment je za naše poslovanje veoma važan, jednako kao i to što su naši glavni korisnici u Srbiji organizacije iz finansijskog i javnog sektora kojima je IT izuzetno bitan za normalno funkcionisanje.

U kojoj meri srpske firme ulažu u IT?

- Rekao bih - prilično neujednačeno. Ima firmi koje su po tom pitanju na svetskom nivou, ali po nekom grubom "pravilu" manje firme češće investiraju. One mnogo lakše mogu da naprave svoj sistem, dok za velika preduzeća to iziskuje mnogo više resursa. Jedan od uzroka "oklevanja" na obe strane je i nedostatak školovanih i iskusnih menadžera u IT branši u Srbiji, što je takođe posledica 90-ih.

Koliko naše firme svrsishodno ulažu u IT?

- Kao što sam rekao, kvalitetan kadar je ovde presudan. Najlakše je kupiti dosta računara ili druge opreme, ali je IT pre svega bitan za kontrolu poslovanja. Da bi se ulaganje maksimalno isplatilo menadžmentu kompanije mora da se objasni vrednost koju može da dobije od IT-ja, izveštajima od IT sektora. Pojednostavljeno, ne svodi se suština IT-ja na opremu ili softver, već na mogućnost prožimanja svih segmenata poslovanja kompanije kroz IT. Odgovor je da ovo tržište ima dosta prostora za svrsishodnije ulaganje, kao i za firme koje nude rešenja i vode brigu o sistemima klijenata. Tržište tek treba da sazri za takve usluge, što se dešava uporedo sa smanjenjem jaza u komunikaciji između finansijskih i IT sektora organizacija.

Da li je sada pravo vreme za ulaganje u IT?

- Moje mišljenje je da jeste, i to naročito ovde, u Srbiji. Osnova uvođenja IT-ja je kontrola, i to pre svega finansijska kontrola. Mislim da je ovde upravo to potrebno, bolja kontrola troškova - i to je karakteristika tržišta. Postoji izreka da ne propadaju loše firme, već one koje su ostale bez novca, a ovde, na primer, ima slučajeva da menadžer nema preciznu informaciju o tome koliko robe firma ima u skladištu, niti koliko brzo može da je proda... IT, naravno, može da pruži takvu informaciju i mislim da svakako treba nadgrađivati poslovanje u tom smeru.

Pravilnim usmeravanjem sredstava to je izvodljivo. Bolji scenario za neku firmu, na primer, može da bude iznajmljivanje službenog vozila umesto kupovine istog, čime se paralelno otvara prostor za investiranje u IT, koji onda omogućava bolju finansijsku kontrolu i time povećava vrednost investicije.

Treba imati u vidu i to da cene IT opreme godišnje padaju po stopi od 20%, pa tako, prosečan server koji je pre 3-4 godine koštao 10.000 EUR, sada za firmu od 100-200 ljudi vredi par hiljada evra. Investicija u IT kod firmi sa manje od 100 zaposlenih, sada, orijentaciono, ne prelazi ni 15.000 EUR. Zato mislim da vreme jeste pravo.

Postoje li firme koje nude IT usluge kod nas?

- Da, ali još ih nema dovoljno. Na zapadu je, recimo, sada "u modi" da firme koriste radne stanice preko kojih zaposleni pristupaju iznajmljenom serveru na kome se nalazi sav potreban softver - tako vi jednostavno ne morate da brinete o licencama, podešavanjima i slično, već to neko drugi radi za vas. Ovde toga nema. U Srbiji trenutno nemate mogućnost da zakupite prostor za skladištenje podataka, i da vi posedujete samo radne stanice. Tu uslugu sprečavaju, pre svega loše veze, mogućnost uspostavljanja konekcije, ne samo u široj Srbiji već i u Beogradu. Pored toga nema ni ekonomije obima koja bi vidljivo opravdala ulaganje u "storidž centar" (storage) od nekoliko stotina hiljada evra.

Kako je vaša kompanija završila 2008. godinu?

- U Srbiji, BiH i Crnoj Gori, čija tržišta pokrivamo iz Beograda - ostvarili smo prošle godine oko 12 miliona evra prometa, što je manje u odnosu na 2007. godinu. Pad prometa je pogotovo bio značajan u četvrtom kvartalu koji je ključan za IT, a prouzrokovao ga je prvenstveno kurs dinara koji je bio jako nestabilan u tom periodu. Ponude kupcima se daju na 30 do 90 dana, a marže ne mogu da izdrže oštriji pad kursa dinara. Najveći pad je zabeležen u maloprodaji, koja direktno zavisi od kupovne moći stanovništva. U strahu zbog krize i manje šanse za dolaženje do kredita, ljudi su smanjili kupovinu. U domenu prenosnih računara taj pad se, recimo, tek sada stabilizovao.

Sa takvim iskustvom sada zaziremo i od mogućeg rebalansa budžeta pošto nam to unosi dodatnu nestabilnost u posao. Pored toga, nama su banke, osiguravajuće kuće i firme iz oblasti energetike jako dobri klijenti, uključujući i javni sektor. Iako sarađujemo sa trećinom banaka na ovom tržištu, promena vlasništva nad pojedinim bankama odrazila se i na nas. Primera radi, imali smo dobar posao sa Kulskom bankom koju je kupio OTP, koji globalno radi sa drugim dobavljačem.

Trenutno imamo solidan udeo od oko 15-20% tržišta.

Kakvo je stanje u regionu?

- Postoji dosta sličnosti među zemljama regiona, pri tom naglašavam "problem" da IT omogućava finansijsku kontrolu, što nije uvek dobrodošlo. Pored toga, u svim zemljama postoje zastareli sistemi, stari i po 15-20 godina, zato što smo 90-ih imali veliki odliv kadrova.

Šta znači novi identitet firme i kako će to uticati na poslovanje?

- Ranija kompanija, "Fujitsu Siemens Computers", pre svega je imala evropski identitet, i mada je u njoj bilo segmenata tehnologije, brenda i proizvoda preuzetih i od "Simensa" i od "Fujitsu", bila je usmerena ka regionu Evrope, Severnu Afriku i Bliski istok. Nova kompanija je sada globalna i ima takav nastup, i s obzirom da je većina velikih klijenata globalizovana to je svakako prilika da ih opslužimo u svakom delu sveta.

Na koji deo poslovanja će se nova kompanija usredsrediti?

Pre svega na IT-infrastrukturna rešenja, servere i sisteme za skladištenje podataka, praćena softverskim rešenjima koja povećavaju njihovu upotrebnu vrednost. Pored toga, imaćemo i dalje kvalitetnu ponudu klijentskih računara.

Iako je prva godina poslovanja pod novim imenom i brendom period kada se stvari još uklapaju, primećujemo da se globalno otvara prostor za fokus na "autsorsing" poslove i usluge. Naravno, očekujem da će se u manjim zemljama to ispoljiti dosta kasnije, ali ćemo spremno dočekati svaku priliku.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa portala www.biznisnovine.com)