Definisani pravci razvoja aerodroma Banjaluka u narednih 20 godina - Predviđeno proširenje zgrade, kao i dve privredne zone

Krajem marta 2019. Narodna skupština RS usvojila je Prostorni plan područja posebne namene Aerodrom Banjaluka, što je, kako je za eKapiju rekla ministarka prostornog uređenja RS Srebrenka Golić, u cilju prostornog razvoja aerodroma u narednih 20 godina.

- Reč je o izuzetno važnom infrastrukturnom objektu, neophodnom za dalji razvoj privrede, turizma i drugih delatnosti, koji omogućava veću otvorenost Srpske prema svetu. U svakoj zemlji, razvoj saobraćajne infrastrukture predstavlja osnov za privredni razvoj, pa ni Republika Srpska nije izuzetak. Osim toga, postojanje i infrastrukturna opremljenost aerodroma, kako za putnički, tako i za kargo prevoz, jedan je od najvažnijih kriterijuma prilikom vrednovanja atraktivnosti zemlje za strane ulagače - rekla je Golić, koja kaže da je upravo zbog toga izrada prostornog plana područja posebne namene Aerodrom Banjaluka bila među prioritetima u ispunjavanju obaveze razrade Prostornog plana Republike Srpske do 2025. godine.

Ona kaže da se ovim planom, koji je izradila banjalučka firma Routing, planira proširenje i razvoj aerodromske infrastrukture, kako bi se kreirao širok dijapazon poslovno-proizvodnih namena u ovoj prostornoj celini, ali na način da se ne ugroze ostale namene u okruženju.

- Aerodromska zgrada postaje pretesna za sadašnji broj putnika, a najavljene nove destinacije i dalji razvoj ove vrste usluga zahtevaju ozbiljne intervencije u prostoru, tako da će usvajanje Prostornog plana područja posebne namene obezbediti optimalan razvoj u prostoru - kaže Golić i ističe da je reč o razvojnom, strateškom, dugoročnom dokumentu prostornog uređenja kojim se utvrđuje granica površine za razvoj stambene, poslovne i privredne namene, koja egzistira u zoni uz magistralni put M-16.

Predviđene su dve zone za razvoj privrede, dok je ostatak prostora označen kao zona mešovite namene. S obzirom na to da nije reč o celinama koje su isključivo proizvodno-poslovne i da je u okolini predviđeno stanovanje, namena poslovno-proizvodnih objekata mora biti takva da ne ugrožava funkciju stanovanja u neposrednom okruženju sa jedne strane, i poljoprivredne površine koje se nalaze u zaleđu ove zone sa druge strane.

Golić je navela da će se precizna namena i ostali uslovi izgradnje i urbanistički standardi pojedinačnih celina definisati dokumentima za sprovođenje prostornog uređenja.

Iz Aerodroma Banjaluka su za eKapiju kratko naveli da se u narednom periodu planira eksproprijacija zemljišta u obuhvatu osnovne staze i dela pristanišnog kompleksa, kako bi se stvorili uslovi za komercijalizaciju sadržaja u delokrugu rada aerodroma kroz povećanje indirektnih prihoda.


Blizina autoputa i poslovnih zona

Prostorni plan područja posebne namene Aerodrom Banjaluka obuhvata površinu od oko 1.104 ha. Procena je da aerodromu Banjaluka u krugu od 100 km gravitira blizu milion stanovnika.

Od najvećeg privrednog značaja za ovaj prostor su postojeći autoput Banjaluka-Gradiška, koji ima izlaz na međunarodni putni pravac, autoput Beograd-Zagreb, i čini zapadnu granicu obuhvata Plana, kao i autoput Banjaluka-Doboj. Osim toga, kroz ovo područje prolazi i magistralni put M-6 Banjaluka-Gradiška, koji predstavlja istočnu granicu predmetnog obuhvata.

Poslovna zona Laktaši je smeštena u neposrednoj blizini, uz regionalni put Laktaši-Srbac, prostire se na površini od 13,8 ha i u potpunosti je popunjena. U njoj je zastupljena pretežno metaloprerađivačka industrija.

Poslovna zona Aleksandrovac je smeštena u naselju Aleksandrovac, s obe strane magistralnog puta Banjaluka-Gradiška i na saobraćajnici koja povezuje ovaj put sa autoputem Banjaluka-Gradiška. Orijentaciona površina poslovne zone iznosi 32,8 ha. Zona je prostorno zaokružena, sa delimično izgrađenom infrastrukturom i ima najveće prostorno-razvojne mogućnosti u domenu preduzetničke infrastrukture.

Teodora Brnjoš