Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
BiH ima grad koka i jaja - U Donjem Žabaru proizvede se najviše jaja po glavi stanovnika u Evropi
Komentari
- Ovo mesto je postalo poznato po preduzetništvu, te je u poslednje dve decenije niklo nekoliko značajnih firmi, što je omogućilo ljudima ovog kraja da ostanu ovde, pronađu posao i obezbede pristojan život sebi i svojim porodicama - kaže Miličić.
Danas Donji Žabar broji oko 3.500 stanovnika. Prepoznatljiv je po peradarskoj proizvodnji, ali i po tovu junadi, trgovini, građevinarstvu, ugostiteljstvu, pa čak i ribolovnom turizmu. Miličić opisuje razvojni put kompanije Agreks od nastanka do danas.
- Od male firme koja je počela kao trgovačka, Agreks je nastavio kroz razvoj proizvodnje. Imali smo jasan cilj, hteli smo da podignemo proizvodnju, iskoristimo tradiciju živinarstva ovog kraja i da je povežemo sa bogatim iskustvom zemalja u regionu i savremenim praksama. Ova firma je svoj uspeh bazirala na ljudima i spremnosti da radimo sa stručnjacima. Povezali smo sistem, imamo fabriku stočne hrane, matična jata, farme za uzgoj koka, kao i farme za proizvodnju konzumnih jaja. Samo u našoj kompaniji je 105 zaposlenih, ali i veliki broj ljudi koji su na indirektan način povezani sa našom firmom - objašnjava Miličić.
- Kada je živinarstvo u pitanju, uvek smo korak ispred, što i danas pokazujemo pokrenutom proizvodnjom jaja iz slobodnog uzgoja, koju smo izjednačili sa istovrsnom proizvodnjom u najrazvijenijim zemljama Evropske unije. Reč je o proizvodnji iz "otvorenog kaveza" gde koka ima slobodan prostor, slobodno šeta i u gnezdu nosi jaja. Želimo da pratimo različite savremene prakse i pokažemo da imamo kapacitete da se nosimo sa modernim izazovima i zahtevima tržišta - dodaje Miličić.
Da cela zajednica "diše" za razvoj živinarskog sektora, potvrđuje i podatak da se u Donjem Žabaru već tri godine održava i Jaje Fest, kada ovo mesto postane centar okupljanja u Posavini. Druge nedelje u junu mesecu, Donji Žabar predstavlja kulturu, običaje i tradiciju posetiocima. Prethodne godine su napravili kajganu od 5.050 jaja, a ova simpatična tradicija je već privukla pažnju iz šireg regiona.
- Ljudi iz posavskih sela predstavljaju svoju muziku, Posavsko kolo, stare alate. Radimo sa lokalnim vlastima na tome, polako gradimo ime, ponosni na posao koji radimo i tradiciju koju predstavljamo. Izuzetno je važno da promovišemo odakle dolazimo i budemo ponosni na zajednicu kojoj pripadamo - kaže direktor Agreksa.
- Mi smo još 1997. prepoznali potrebu udruživanja. Jedni smo od osnivača Zajednice živinara Republike Srpske, a u poslednje tri godine je značajno intenziviran dijalog na nivou Koordinacionog tijela perarada/živinara BiH. Našli smo zajednički jezik, premostili razlike i pronašli zajednički interes i uskoro postali prepoznati kao važan sagovornik institucija - dodaje Miličić.
Proces zagovaranja i saradnje je rezultirao liberalizacijom tržišta Evropske unije za izvoz pilećeg mesa i prerađevina od pilećeg mesa iz BiH. Uskoro očekuju i napredak ka mogućnosti izvoza jaja za industrijsku preradu, kao i konzumnih jaja, po kojima je Agreks najpoznatiji. Ističe važnost saradnje sa USAID/Sweden FARMA II projektom koja pruža podršku zajedničkim aktivnostima u sektoru prerade.
- Obradovalo me što sam kod USAID/Sweden FARMA II projekta primetio otvorenu spremnost da se našoj grani proizvodnje pomogne. Zajedno smo napravili pomake. Izuzetno je važno da imate sagovornike i saradnike koji istinski teže ostvarenju ciljeva koji će doneti ekonomski napredak. To se kroz ovu saradnju i videlo. Na kraju, mi i nudimo jednu promenu u odnosu. Želimo da predstavimo drugačiji model pregovaranja. Okupljamo ljude koji predstavljaju firme, pričamo jezikom argumenata i realnih pokazatelja. Mi nismo kritičari, ali smo ljudi koji realno zagovaraju aktivnosti koje su neophodne za razvoj posla i razvoj biznisa - dodaje Miličić.
Agreks danas izvozi u Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, ali fokus svoje proizvodnje drži na domaćem tržištu. Međutim, i za domaće tržište, ali i za proizvođače je od izuzetne važnosti otvaranje mogućnosti za izvoz prema Evropskoj uniji.
- Trošimo mnogo vremena da neke jednostavne stvari rešimo. Nama treba sada, kao Koordinacionom telu, partner da sednemo za sto i da definišemo ključnih nekoliko stvari koje moramo da uradimo, da bi Evropskoj komisiji pokazali kako mi to radimo – na primer, na prevenciji salmonele. Komplikacije i složenosti zemlje onemogućavaju nam ubrzanje tog puta. USAID/Sweden FARMA II je pomogla u tom procesu, kroz podršku zagovaranju i okupljanju peradara/živinara. Također, važno je isticati da je nekoliko kompanija iz peradarskog sektora imalo priliku da dobije podršku kroz grant program i to je ono što se prepoznaje. Međutim, izuzetno je važno da svi zajedno vidimo mogućnosti koje ovaj sektor nudi i gde dalje može ići njegov razvoj, samo ako premostimo nekoliko prepreka koje stoje pred nama - zaključio je Miličić.