Raste broj javno-privatnih partnerstava u Srbiji - Posebno interesantni projekti koji se odnose na grejanje i javnu rasvetu

Javno-privatno partnerstvo uvedeno je zakonom 2012. godine, a prvih godina bilo je do 5 projekata godišnje, dok sada bude 15-20 projekata koji se podnesu komisiji na razmatranje.

Najčešći lokalni projekti su u vezi sa komunalnim uslugama, javni prevozom, sakupljanjem komunalnog otpada, izgradnjom lokalnih ili regionalnih deponija, grejanjem u školama, bolnicama ili vrtićima, lokalnom infrastrukturom, izgradnjom ili sanacijom puteva, odnosno kanalizacionih mreža.

- Sve više dominiraju projekti koji se odnose na grejanje ili javnu rasvetu, koji su postali vrlo interesantni - kaže Andrijana Jovanović i dodaje da je to zato što su efekti na terenu vidljivi, uštede su velike, a i garantovani period modernizacije javne rasvete je dugotrajniji od 10 do 15 godina.

Ona u Vojvodini apostrofira opštine Ada i Žabalj, gradove Novi Sad i Pančevo, a dodaje i kako na jugu Srbije u Nišu, Vranju, Vlasotincu ima po više projekata.

- U svim delovima Srbije imamo gradove i opštine koji su realizovali projekte, samo je negde brojka veća u zavisnosti da li su veći centri kao što su Kragujevac, Niš, Vranje, Leskovac, Novi Sad, Beograd - kaže Jovanović i dodaje da je u Beogradu sada pet projekata javno-privatnog partnerstva, a u pripremi je još nekoliko.

Komisija proverava da li je projekat sprovodiv i da li su efekti uopšte isplativi za javnog partnera, a zatim da li ima zakonom definisane elemente, kaže ona i dodaje kako "često postoje primedbe i sugestije koje daje predlagaču kako da projekat ispravi, da bi on bio precizniji, jasniji i kako bi bio olakšan posao da se sprovedu javni pozivi i potpišu ugovori".

Andrijana Jovanović kaže da se dešavalo da neki projekti ne mogu biti realizovani po modelu javno-privatnog partnerstva "jer su komercijalnog karaktera, i nemaju opšti javni interes, pa su bili vraćeni", ali i da "predlagači dođu bez projekata, samo sa projektnom idejom i tu na samom početku možemo da reagujemo i objasnimo šta može biti javno privatno partnerstvo".

Komisija prati realizaciju ovih projekata, a javni partneri prikazuju svoje rezultate na konferencijama i na okruglim stolovima, kaže ona, i dodaje da se kao privatni partneri pojavljuju i strane i domaće kompanije "u zavisnosti od prirode projekta i njegove veličine".

- Domaći su uglavnom u manjim projektima, često firme za sakupljanje komunalnog otpada, obavljenje javnog prevoza, kod javne rasvete, a za veće projekte, kao što su regionalne deponije, gde je i više lokalnih samouprava uključeno, i veći nivo finansiranja, ili ako je u pitanju neka putna infrastruktura, dešava se da su i privatne kompanije iz inostranstva zainteresovane da investiraju na taj način - navela je Andrijana Jovanović.