Depozitni sistem skup, a ne rešava probleme ambalažnog otpada

Uvođenje i funkcionisanje depozitnog sistema u upravljanjem ambalažnim otpadom koštalo bi građane Srbije 1,1 mlrd EUR, a unapredilo bi prikupljanje takvog otpada za samo 10%, rečeno je u petak, 29. marta na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.

Okrugli sto, pod nazivom "Nastavak dijaloga za bolje upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom u Republici Srbiji", organizovali su Udruženje za ambalažu i zaštitu životne sredine SEPEN i PKS s ciljem prezentacije glavnih zaključaka nedavno završene studije o ambalažnom otpadu u našoj zemlji.

Na skupu je zaključeno da je neophodno unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažnim otpadom i to dodatnim ulaganjem u postojeći sistem produžene odgovornosti proizvođača od oko 200 mil EUR u narednih 10 godina, što će obezbediti prikupljanje i reciklažu oko 64% ambalažnog otpada, a trenutni cilj u EU je 65%.

Diskutovana je i alternativna mogućnost u vidu sistema višematerijalnog depozita, za čije je uvođenje i funkcionisanje u Srbiji narednih 10 godina neophodno izdvojiti preko jedne milijarde evra, navodi se u saopštenju SEPEN-a.

Udeo ambalažnog otpada u ukupnom otpadu koji se proizvede u Srbiji, kako je rečeno, iznosi oko 14%, od čega je samo jedan deo ambalaža koja bi bila obuhvaćena sistemom prikupljanja kroz depozit. Za prikupljanje i reciklažu ostalih tipova ambalaže potrebne su dodatne investicije.

Efekti depozitnog sistema u pojedinim zemljama su bili i porast maloprodajnih cena od preko 30% za pojedine kategorije proizvoda, predočeno je na skupu.

Kompanije okupljene u udruženju SEPEN predlažu osnivanje radne grupe za upravljanje ambalažnim otpadom pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine, i zalažu se za zaštitu građana od dodatnih troškova, za uvođenje funkcionalnog sistema inspekcijskog nadzora, obezbeđivanje jednakih pravila za sve aktere, obavezu domaćinstava da razvrstavaju svoj otpad i uključivanje neformalnog sektora u postojeći sistem, navodi se u saopštenju.