Voda u Savi i Dunavu iz godine u godinu menja kvalitet - I dalje se čeka postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

Beogradska česmovača je, kako pokazuju analize, dobra, ali za razliku od nje voda u Savi i Dunavu iz godine u godinu menja kvalitet. Poslednja merenja su iz prošle godine i pokazuju da su ove dve vodne žile kucavice izašle iz druge klase kvaliteta površinskih voda.

I pored odstupanja, one i dalje mogu da se koriste za vodosnabdevanje, uz odgovarajuću preradu, ali i za kupanje i rekreaciju, tvrde u Zavodu za javno zdravlje. U prvu klasu voda spadaju one vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije mogu koristiti za piće, a u treću klasu vode predviđene za navodnjavanje u industriji, osim u prehrambenoj.

– Kontrola kvaliteta površinskih voda rađena je prošle godine na 25 reka i kanala, među kojima su dva najveća Sava i Dunav, i to prvenstveno kako bi se zaštitila izvorišta beogradskog i obrenovačkog vodovoda. U letnjoj sezoni, radi zaštite kupača, ispitivan je kvalitet Dunava kod kupališta Lido na Ratnom ostrvu, Savskog jezera na Adi Ciganliji i podavalskih akumulacija Pariguz u Resniku, Bela reka u Ripnju i Duboki potok u Barajevu – kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Analizirano je 35 uzoraka iz Save i 36 iz Dunava, a ispitivani su fizičko-hemijski, mikrobiološki i biološki parametri.

– U ispitivanim uzorcima Save odstupanje od druge klase kvaliteta površinskih voda zabeleženo je u 28 uzoraka, dok su svi ispitani uzorci iz Dunava odstupali od ove klase – rekli su u Zavodu.

Kada je reč o Savskom jezeru, kvalitet vode nije se menjao. Odgovarao je drugoj klasi po svim domaćim i evropskim parametrima. Na Lidu je osam od ukupno 12 uzoraka bilo u trećoj klasi, što znači da su ljudi u toj vodi mogli da se kupaju, ali uz obavezno tuširanje posle izlaska iz reke. Kvalitet vode iz podavalskih akumulacija rađen je dva puta mesečno od juna do avgusta. Svih 18 ispitanih uzoraka odstupalo je od druge klase, ali je i pored toga osam uzoraka zadovoljilo norme za kupanje i pecanje.

Na reke u prestonici, kako objašnjavaju u Agenciji za zaštitu životne sredine, veliki uticaj imaju kanali i rečice u koje se slivaju neprečišćene komunalne i industrijske vode iz obodnih gradskih opština.

– Od kanala najvažniji je Galovica, koji praktično obuhvata deo jugoistočnog Srema, od padina Fruške gore do Save. Kanal prolazi kroz nekoliko opština i u slivu mu se nalaze brojna naselja, farme, industrijski, zanatski i skladišni objekti, kao i manji drenažni kanali, tako da u Galovicu dospeva velika količina neprečišćenih sanitarnih i tehnoloških otpadnih voda – kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Jedna od reka koja je već dugo u gradu sinonim za izrazito zagađen vodotok je Topčiderka. U nju se uliva kanalizacija iz nelegalnih stambenih objekata i seoskih domaćinstava, ali i neprečišćene industrijske vode iz rakovičkog basena. U donjem toku, na ulasku u Čukarički rukavac, Topčiderka predstavlja otvoreni betonski kolektor, a ne reku.

U njenom komšiluku nalazi se Železnička reka. Ona je izuzetno važna za grad jer protiče kroz širu i užu zonu sanitarne zaštite. Opasne materije, najčešće organskog porekla, stalna su opasnost za izvorište u Makiškom polju.

– Zagađivač je i Veliki lug, jedini vodotok pored Ralje, koji se formira na teritoriji grada, a pripada slivu Velike Morave. On je sada samo uslovno reka jer je toliko uništen komunalnim i industrijskim vodama iz Mladenovca, Sopota i okolnih naselja da i sam predstavlja otvoreni kolektor – ističe Radović.

U rečice koje su više kanalizacioni slivovi, a manje vodotokovi spadaju Bolečica, Gročica i kanali Kalovita i Vizelj. U ove kanale slivaju se otpadne vode iz industrijskih zona i stočnih farmi poljoprivrednih kombinata.

– Treba naglasiti da je kvalitet vode rečica i kanala koji se ulivaju u Savu i Dunav znatno lošiji od onog u tim rekama. Razlog za to je što su ovi vodotokovi mali i što u njih ulazi voda iz kanalizacionih i industrijskih postrojenja. Sava, a posebno Dunav, zbog veličine mogu da se nose sa sadržajem beogradskog kanalizacionog sistema – objašnjava Radović.

Sava i Dunav bili bi čistiji da postoje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na koja se decenijama čeka.