Za lomljenje stolica na stadionima do pet godina zatvora - ometanje pravde novo krivično delo

Predložene dopune uvode u Krivični zakonik, kao potpuno novo krivično delo, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, kojim su obuhvaćene sve radnje koje mogu izazvati opasnost.

Osnovni oblik ovog dela glasio bi: "Ko neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe, vrši nasilje prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili među gledaoce predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, ko svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju ili netrpeljivost usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima sportske priredbe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina".

– Dakle, čak i ako nije došlo do teških posledica, krivično delo postoji i kada su na stadion uneti navedeni predmeti, a pokrili smo i prostor van sportskih objekata, ako je nasilje izvršeno prilikom dolaska ili odlaska sa utakmice – objašnjava Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu i predsednik radne grupe koja je sačinila nacrt izmena i dopuna KZ-a.

Ko u grupi izvrši ovo krivično delo, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, a kolovođa grupe zatvorom od jedne do deset godina.

Ako je došlo do nereda u kome je neko lice teško telesno povređeno ili je oštećena imovina većeg obima, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Službeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ne preduzme mere obezbeđenja kako bi se onemogućio ili sprečio nered, pa usled toga budu ugroženi život ili telo većeg broja ljudi ili imovina većeg obima, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Političari, analitičari, razni stručnjaci, advokati i javne ličnosti moraće ubuduće dobro da paze šta govore o sudskim postupcima i presudama koje nisu konačne. Novinari i urednici će pažljivije odmeravati reči i naslove kada izveštavaju o istragama, suđenjima, okrivljenima, sudijama i tužiocima, kao i kada prenose izjave javnih ličnosti o sudskim postupcima. Ometanje pravde je novo krivično delo koje se uvodi predloženim izmenama Krivičnog zakonika Srbije, a one treba da stupe na snagu najkasnije do kraja jula.

"Ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donošenja pravnosnažne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnost suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisanja, kazniće se zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom", navodi se u članu 336a Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

To je samo osnovni oblik novog krivičnog dela koje će se zvati "ometanje pravde". Na prvi pogled deluje vrlo strogo i ograničavajuće, pa može da se pomisli kako je potpuno zabranjeno govoriti u medijima o najnovijem hapšenju, o aktuelnoj istrazi iz oblasti privrednog kriminala u kojoj se "vrte" milioni evra ili o nekom teškom ubistvu i iskazu okrivljenog na suđenju. Međutim, nije tako. Javne ličnosti mogu da daju izjave, ali te izjave moraju biti odmerene, ne smeju da povrede pretpostavku nevinosti za okrivljene, kao ni nezavisnost suda. Izjave ne smeju biti saopštene tako da predstavljaju pritisak na sud.

– Potreban je umišljaj da se povredi pretpostavka nevinosti ili nezavisnost suda – kaže za "Politiku" sudija Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu i predsednik radne grupe koja je sačinila nacrt izmena i dopuna KZ-a.

Ako novinar, na primer, zamoli tužioca i advokate za komentar posle izrečene presude, pa mu tužilac kaže da je pravda zadovoljena, a branioci poruče da će uložiti žalbu višem sudu jer smatraju da nije bilo dovoljno dokaza, pa novinar prenese te izjave, to se neće smatrati ometanjem pravde. Ali, ako advokat, ili neka javna ličnost, danima izjavljuje za medije da je sudija korumpiran, da je tužilac doveo lažne svedoke i da je suđenje farsa, onda se može govoriti o nameri, odnosno umišljaju da se povredi nezavisnost suda. Kada je o pretpostavci nevinosti reč, u sredstvima informisanja se ne sme unapred reći da je neko ubica, već da je okrivljen ili optužen za ubistvo.

– Uvođenjem ovog krivičnog dela pokušavamo da izgradimo pravnu državu i da podstaknemo sve građane da se upristoje kada govore o sudu i sudskim postupcima. Nije problem ako se govori odmereno, bez teških reči, ali imamo advokate i javne ličnosti koje često ispred zgrade suda daju svakakve izjave. Nepravosnažne sudske presude komentarišu se na neprimeren način. Reč je o vrsti komentara i izjava koji direktno utiču na stvaranje opšteg mišljenja, javnog mnjenja, da je neko izvršio neko krivično delo ili lagao pred sudom. Takve komentare često daju i političari, ali i raznorazni eksperti, a polovina njih ne raspoznaje ni faze krivičnog postupka ni ustrojstvo pravosuđa, pa tako kažu da je tužilaštvo nekog osudilo ili da je sud podigao optužnicu – objašnjava Siniša Važić.

Predsednik Okružnog suda u Beogradu kaže da novinari nisu "glavna meta" novog krivičnog dela.

– Novinari su samo jedan deo te priče, oni nisu "glavna meta" ove inkriminacije, već je osnovni cilj da se upristoji javni govor. Jer nekada nije važno šta se govori već na koji način se nešto kaže. Ne verujem da će novinari u praksi odgovarati za ometanje pravde, jer treba zaštititi i javnu reč od grube intervencije države, ali ako neki list iz broja u broj objavljuje razne naslove u kojima iznosi klevete na račun sudije ili nekog od učesnika u postupku, tužioca, okrivljenog, svedoka, oštećenog, onda se može govoriti o ometanju pravde – kaže Važić.

Niko neće moći da bude osuđen za ovo krivično delo ako se na sudu ne dokaže namera ometanja pravde. Ako advokat izjavi da se ne slaže sa presudom, to je njegovo slobodno mišljenje koje ne ugrožava nezavisnost suda, ali ako izjavi da je "ova presuda sunovrat srpskog pravosuđa", onda je to već "na ivici zakona" i ima elemenata za podizanje optužnice, ali tužilac će morati da dokaže da je taj advokat imao nameru da ometa pravdu.

– Dokazivaće se umišljaj da se ometa funkcija pravosudnog organa sa namerom da se postigne određeni ishod u konkretnom krivičnom postupku – precizira naš sagovornik.

Mnoge javne ličnosti mogu da se prepoznaju u ovom krivičnom delu, ali ono će važiti samo za buduće slučajeve, pa oni koji su do sada ometali pravdu neće biti krivično gonjeni. Osim toga, izmene KZ-a još nisu prošle Skupštinu Srbije, u kojoj retorika često nije pristojna, pa će biti zanimljivo videti da li će i kako poslanici raspravljati o ovom predlogu. Jasno je da se uvođenjem ometanja pravde kao posebnog krivičnog dela, kao i budućim krivičnim progonom počinilaca, brani sudstvo kao nezavisna grana vlasti i to najčešće upravo od predstavnika druge dve grane, izvršne i zakonodavne.

– Ovo je specijalno krivično delo kojim država iznosi jasan stav i poruku javnosti: pustite pravosuđe da radi svoj posao, pustite tužioca da tuži i pustite sud da sudi, a vi imate pravo na svoje mišljenje – kaže Siniša Važić.

Ometanje pravde ima i nekoliko težih oblika, koji su zaprećeni vrlo ozbiljnim zatvorskim kaznama. Onaj ko "poziva druge na otpor ili na neizvršenje sudskih odluka, ili na drugi način ometa vođenje sudskog postupka, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom".

U slučaju da učinilac nanese sudiji ili tužiocu tešku telesnu povredu, propisana je kazna od dve do deset godina zatvora. Za laku telesnu povredu i pretnju oružjem može dobiti od jedne do osam godina, a onaj "ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili spreči sudiju ili zamenika javnog tužioca u vršenju sudijske ili tužilačke dužnosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom". To će biti u slučaju ako neko preti da će zapaliti zgradu suda, da će postaviti eksploziv u sud ili ako, na primer, izbuši gume na tužiočevom automobilu.

Zaštita maloletnika

"Ko bez odluke suda objavi tok krivičnog postupka u kojem je isključena javnost ili odluku koja je u krivičnom postupku prema maloletniku donesena ili ko objavi ime maloletnika prema kojem je postupak vođen ili podatke iz kojih se može saznati o kom se maloletniku radi, kazniće se zatvorom do dve godine", piše u izmenjenom članu 337.

Povreda ugleda

Promenjeno je krivično delo "povreda ugleda zbog rasne, nacionalne ili druge pripadnosti". "Ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca." Javno izlaganje poruzi može postojati čak i u umetničkim delima, kao što su pesme ili karikature, kaže naš sagovornik.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 1.07.2009.)