Visoki procenti sporog oporavka - nacionalni kolač za petinu manji od dostignutog u 1990. godini

(Edvard Jakopin)

Iako je tranzicionim stazama posle 2000. godine gazila najvećim stopama privrednog rasta u regionu (od četiri do osam odsto godišnje ili prosečno 5,4 procenta) i tako obim svoje ekonomije uvećalaza 53% ,Srbija nije nadoknadila zaostajanje iz 90-ih. Sa startnih 1.723 EUR bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u 2001. godini dostigla je 4.500 EUR, ali je njen BDP krajem prošle godine bio realno niži za 20% od ostvarenog u 1990. Ove godine linija rasta, izvesno je biće prekinuta, usled planetarne krize. Industrijska proizvodnja se još sporije oporavlja: industrija je 2008. završila na polovini proizvodnog nivoa dostignutog početkom devete decenije prošlogveka.

Jaz je smanjen, ali zbog zakasnele tranzicije Srbija zaostaje u razvoju za drugim tranzicionim zemljama članicama EU i kandidatima. Doduše Bugarska, sa približno istim brojem stanovnika, ima otprilike isti bruto domaći proizvod, ali su druge tranzicione zemlje ostvarile značajniji rast. Mađarska sa 35% više stanovnika ostvaruje tri puta veći BDP od Srbije, Rumunija sa tri puta više građana četiri puta veći obim ekonomije, Hrvatska sa 40% manje stanovnika ima za isti procenat veći BDP, a Slovenija sa 3,7 puta manje ljudi stvara za desetinu veći nacionalni kolač od Srbije i četiri puta je mereno BDP-om po stanovniku razvijenija od Srbije (vrednosti ostvarenog BDP-a po zemljama prikazane su na grafikonu). Prosek prve petnestorke EU je 29.200 EUR po stanovniku.

Za dinamičan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u tranzicionom periodu najzaslužniji je segment usluga, pre svega saobraćaj, trgovina i finansijsko posredovanje, sa prosečnom stopom rasta bruto dodate vrednosti od sedam odsto, dok je tranzicioni kumulativni rast prerađivačke industrije od 2001. do 2008. – 16% među najnižimu tranzicionom regionu (Poljska 84, Bugarska 76, Slovačka 61, Rumunija 41, BiH 81, Mađarska 55, Hrvatska 40 odsto).

– Tranzicioni rast se, pre svega, bazirao na domaćoj tražnji (izvozna tražnja je zbog strukture privrede i nekonkurentnosti četiri puta niža) i stranim kreditnim sredstvima i taj tranzicioni model pokazao je prve znake ranjivosti sredinom prošle godine, da bi se početkom 2009. godine, ekonomija suočila sa počecima recesije. Održivost makro ekonomskog modela (i njegovih osnovnih varijabli – izvoza i stranih direktnih investicija)isključivo zavisi od prerađivačke industrije. Njenih 16% u stvaranju BDP (u Češkoj je 27, Hrvatskoj 25, Mađarskoj 23, Sloveniji 24, Slovačkoj 22, Makedoniji 19) doprinosi sa 95% ukupnom izvozu, objašnjava dr Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj.

A srpski izvoz, baziran uglavnom na prodaji hrane i metala, iako je iz godine u godinu rastao ( u periodu 2004 - 2006 u proseku godišnje čak 36%), dostigavši sa 1,5 milijardi – gotovo 11 mlrd USD, i dalje je među najnižima po stanovniku. Da bi recimo dostigla Sloveniju Srbiji bi trebalo gotovo devet godina, a da bi domašila hrvatski nivo četiri godine. Pod uslovom da naš izvoz raste po prošlogodišnjoj stopi od 37,3%, a da Slovenci i Hrvati ne prodaju ni dolara više nego do sada.

Sa rastom izvoza, i to mnogo brže je rastao i uvoz (sa 3,3 na 22,9 mlrd USD), stvarajući gep u spoljno trgovinskoj razmeni od 12 mlrd USD ili 24,2% BDP-a. Tekući platni deficit, povećavajući se sa 2,4 u 2001. na 17,9% BDP na kraju prošle godine postao je jedna od najvećih pretnji makreokonomskoj stabilnosti srpke ekonomije.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 21.06.2009.)

Republicki zavod za razvoj Beograd

Beograd  

Edvard Jakopin

BDP