Dupla veza do luke - zajednički projekti Srbije i Crne Gore omogućiće bolji i brži transport ljudi i robe

(Luka "Bar")

Crnu Goru godišnje poseti oko pola miliona građana Srbije. Samo barskom prugom prevezeno je lane oko 450.000 putnika i između 600.000 i 800.000 tona robe. Barska luka najbliža je veza Srbije sa pomorskim putevima.

Strategija razvoja saobraćaja Srbije upravo je usmerena ka luci na južnom Jadranu i podrazumeva modernizaciju pruge Beograd - Bar i izgradnju autoputa koji će našu zemlju povezati sa Crnom Gorom. Dve bivše jugoslovenske republike u obostranom interesu pokreću zajedničke projekte, koji će omogućiti brži transport putnika i robe.

Železnički pravac Beograd - Bar, kažu nadležni u Srbiji i Crnoj Gori, bezbedan je za saobraćaj, ali o tome koliko je pruga "zrela" za remont najbolje govore lagane vožnje, koje su na srpskoj strani uvedene na ukupno 78,5 km. Na pojedinim deonicama vozovi mogu da saobraćaju brzinom od svega 20 do 50 km na sat. A projektovana brzina na barskoj pruzi je 70 do 100 km na sat. Zbog laganih vožnji na teritoriji Srbije putovanja je produženo za 45 minuta.

Memorandum potpisan u Podgorici između Srbije, Crne Gore i Italije uliva nadu da će pruga, na kojoj je saobraćaj počeo da se odvija od 27. novembra 1975. godine, konačno biti osavremenjena. Nadležni najavljuju radove tokom naredne godine.

Crna Gora u izgradnji autoputa prednjači u odnosu na Srbiju. Tunel "Sozina" završen je pre nekoliko godina, a ove jeseni kreću i radovi na deonici od Mateševa do Smokovca. Trasa je poznata od Bara do Boljara, a zna se i izvođač radova - hrvatski "Konstruktor". Koncesioni ugovor između Vlade Crne Gore i hrvatske firme vredan je gotovo 4,5 milijardi evra.

U Srbiji će se na budućem autoputu Beograd - južni Jadran prvo graditi deonica Ostružnica - Ljig, najverovatnije putem koncesije. Prema proceni stručnjaka, izgradnja prvih 70 kilometara autoputa Beograd - južni Jadran koštala bi maksimalno oko 245 miliona evra, jer je za tu konfiguraciju terena potrebno najviše 3,5 miliona po kilometru. Početak radova ministar Milutin Mrkonjić najavljuje za naredno proleće.

Trasa autoputa kroz Srbiju poznata je samo od Beograda do Požege. Republička reviziona komisija je 9. maja prošle godine usvojila i trasu do Boljara, koja ide preko Peštera. U igri su bile četiri varijante, a usvojena je takozvana Istok 1, dužine 106,8 kilometara. Predstavnici Vlade smatraju da nije stavljena tačka na dilemu da li put ide preko Zlatibora ili Peštera.

Srpska privreda ima veliki interes da učestvuje u privatizaciji barske luke. Luka je, inače, osposobljena za pretovar oko pet miliona tona robe godišnje.

ŠANSA SRPSKE PRIVREDE

Ministar Milutin Mrkonjić izjavio je u četvrtak da su srpska preduzeća zainteresovana za kupovinu Luke Bar i da bi Srbija trebalo da učestvuje u njenoj privatizaciji. Tender će biti raspisan najverovatnije do kraja godine.

- Smatram da bi Srbija trebalo da kupi tu luku, izlaz na Jadransko more preko barske luke je šansa srpske privrede - ističe Mrkonjić. - Luka Bar ima izvanredne prostorne mogućnosti da se proširi i da se kontejnerski transport poboljša.

INTERES ITALIJE

Vrednost radova na pruzi Beograd - Bar procenjuje se na oko 300 do 350 miliona evra. Elementi krivina se neće menjati, već šine i elektrifikacija, i to je oprema koju Italijani mogu da isporuče u celini.

Inače, samo u Rumuniji ima oko 20.000 italijanskih firmi čiji je interes da robu transportuju preko Barija, Bara, Beograda, i dalje ka Temišvaru.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 19.06.09.)