Za stan u Beogradu dva u Budimpešti - tržište nekretnina u Srbiji i Evropi

Sa 50.000 EUR, uz malo sreće, možete da kupite garsonjeru u Beogradu, dok za istu svotu možete dobiti solidnu kuću od 500 m2 u unutrašnjosti Nemačke.

Ako vam više prija gradski život, u Berlinu na primer, stan od 58 m2 košta 92.000 EUR, što je oko 1.500 EUR po m2. Za stan približne kvadrature u Beogradu, na primer na Studentskom trgu, trebaće vam 155.000 EUR ili za 52 m2 na Dedinju 135.000 EUR. Pariz, London, Barselona i Madrid su među retkim evropskim gradovima u kojima je kvadrat stambenog prostora skuplji nego u Beogradu. Odgovor na pitanje zašto je srpska prestonica tako skupa, potražili smo u agencijama koje se bave prodajom nekretnina.

– Cene kvadrata u Beogradu su bile bezobrazno visoke tokom prethodne godine, pa se kriza na tržištu nekretnina osetila od jeseni, kada su vlasnici uvideli da prodaja ide slabo. Shvativši da sa takvim cenama od prodaje nema ništa, polako su ih spuštali – kaže Predrag Dević iz "Beoagent nekretnina".

Cene domaćih nekretnina su pale u proseku za 20 do 25% od početka godine, pa sada stan od 50 m2 kod "Arene" možete kupiti za 85.000 EUR, dok je u toku prethodne godine isti stan koštao 20.000 EUR više.

– Što se inostranstva tiče, cene su takođe pale za 20 do 30%, tako da sada stanovi na crnogorskom ili hrvatskom primorju koštaju 1.400 EUR po m2. Odlične ponude postoje za kuće u Nemačkoj, pa recimo prelepu kuću od 500 m2, koja je na dvadesetak kilometara od grada, možete kupiti za 50.000 EUR. Za taj novac ovde teško možete da kupite garsonjeru u centru – objašnjava Dević.

Stanovi na bugarskom primorju su izuzetno povoljni, ako uzmemo u obzir cene naših nekretnina, pa tako u Bugarskoj stan od 48 m2 košta oko 42.000 EUR, dok u Nesebaru, poznatom letovalištu koje najčešće posećuju Srbi, stan od 50 m2 košta 45.000 EUR, što je 900 EUR po m2.

Prema rečima Dragana Rabatića iz novosadske agencije "Solis", cene nekretnina u inostranstvu nisu niske, već su na realnom i razumnom nivou, jer kod njih funkcioniše sistem u kome je kupac pravno zaštićen.

– Kod nas to nije slučaj, pa su cene daleko iznad realnih. One su iznad kupovne moći stanovništva i jednostavno su "naduvane" – kaže Rabatić, i dodaje da se fama o cenama nekretnina stvara zbog nedovoljne informisanosti kupaca.

Primera radi, kvadrat u staroj gradnji, u užem centru Budimpešte, kreće se od 700 do 800 EUR, dok je u centru Beograda kvadrat stare gradnje između 1.700 i 2.000 EUR.

– Očekujemo da u narednom periodu cene još padaju, sve dok se ne svedu na pravu meru – kaže naš sagovornik.

Sudeći po broju oglasa koje možete naći na internet sajtovima ili u specijalizovanim časopisima, za prodaju i kupovinu nekretnina u inostranstvu ne vlada veliko interesovanje, izuzev za jadransku obalu.

Kako tvrde naši sagovornici, najveći interesenti su uglavnom povratnici iz inostranstva, koji sa odlaskom u penziju žele da se vrate kući.

- Nisu to gastarbajteri, već mahom školovani ljudi koji su otišli u evropske zemlje da zarade novac i naprave uspešnu karijeru. Pošto žele da se vrate ovde, prodaju kuće i stanove u inostranstvu, a ovde traže uglavnom dvosobne i trosobne stanove u širem centru Beograda ili Novog Sada – kaže Rabatić.

Cene nekretnina
(Površina (m2), cena (EUR), mesto)
48, 42.000 Burgas, Bugarska
50, 45.000 Nesebar, Bugarska
52, 135.000 Beograd, Dedinje
54, 87.500 Zagreb, centar
57, 160.000 Beograd, centar
58, 92.000 Berlin, istočni deo grada
65, 195.000 Barselona, centar
56, 47.600 Budimpešta,centar
75, 75.000 Skoplje, centar
75, 111.000 Španija, primorje
120, 420.000 Zlatibor, kuća
500, 55.000 Nemačka, unutrašnjost

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 14.06.09)