Vladimir Popović, direktor SAP West Balkans - Povratak sa Zapada

Politička situacija i atmosfera pre 12 godina presudili su više nego želja za gradnjom karijere da ode iz rodnog grada i večeri domaće muzike u KST-u zameni prvim redovima u Bečkoj operi. Danas mu se čini da su se u Srbiji stvari mnogo promenile i da su krenule dobrim putem

Elektrotehničar po struci, prodavac u duši, Vladimir Popović dobro je iskombinovao znanje i strasti radeći u ICT sektoru.

Posle 12 godina rada uglavnom u Beču, početkom maja vratio se u Beograd na čelo kompanije SAP West Balkans. To mu je ujedno i prvi posao u zemlji u kojoj je rođen. Za SAP, svetskog lidera u oblasti poslovnih softvera, počeo je da radi pre dve godine pokrivajući prodaju i partnere u oblasti centralne i jugoistočne Evrope.

Rođeni je Beograđanin. Kao uspešan student telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu, Popović je dobio nemačku stipendiju za šest meseci prakse. Posle pešačenja tokom zime ’96/97 i "spuštanja na zemlju", nekoliko meseci kasnije, kao i mnogi mladi ljudi tih godina, napustio je Srbiju. Praksu je proveo kod jednog internet-provajdera u nemačkom gradu Ulum. "Nisu mi, međutim dali radnu dozvolu. Tad mi nije bilo jasno zašto, a sad kad poznajem nemački sistem i njegovo precizno funkcionisanje, ima smisla", objašnjava Popović. Ubrzo je uspeo da dobije radnu dozvolu u Austriji, gde se naredne godine i odselio sa suprugom.

Imaju još dva meseca, dok stariji sin ne krene u prvi razred, da donesu odluku da li će porodično preći u Beograd. Beč je uređen grad, sa savršenim bazenima, igralištima, školama. Na strani tasa Beograda je, za sad, porodica. "Bio bih neiskren kad bih rekao da mi nije teško da donesem odluku", priča Popović, a čini se i da mu neiskrenost nije jača strana.

Kaže da u poslednjih nekoliko godina uglavnom čita dečje knjige pred spavanje klincima, da ga muzika ne raduje kao nekad, kad je znao sve tekstove Džonija Štulića, kao i da uz filmove uglavnom zaspi. Ne opire se paketu u koji idu brza karijera, mnogo rada, stvaranje porodice i energija koju odnose i donose dva dečaka od tri i šest godina. Na neki način to ga čini jednostavno srećnim. Uživa u poslednje vreme da sa suprugom, kad "spakuju" mališane, zaigra na Wii Nintendu. Vino, dobri sirevi i prijatelji najlepše mu ispunjavaju večeri.

Zahvaljujući dosadašnjim poslovima dosta je putovao, pa sad uživanjem u porodici ispunjava sve slobodno vreme. Reklo bi se, na prvu loptu, da se takvom porodičnom tradicionalizmu učio u bečkoj školi. Međutim, Popović kaže da je slika Beča danas malo drugačija i da su, prema njegovom mišljenju, ljudi na Zapadu zbog udobnosti i socijalne sigurnosti pomalo kliznuli u dekadenciju.

Sve više "sledbenika" DINKS-a (Double Income No Kids) je, po njemu, posledica toga. "Odluka parova da nemaju decu i uživaju u svojim velikim prihodima, putuju, žive luksuzno, meni je neprihvatljiva. Pošto ta grupa postoji i ekonomski je jača od ljudi koji imaju decu, postaju nova grupa potrošača koja često ima prioritet u nekim stvarima, pa im se i prilagođavaju uslovi. U neke hotele tako, na primer, nije dozvoljeno dolaziti sa decom, objašnjava Popović.

Stara Viena dobro ime ima

Nije pravio velike planove i sanjario gde bi voleo da živi. Gde je dobio radnu dozvolu, tu je i završio. Večeri domaće muzike u KST-u zamenio je prvim redovima u Bečkoj operi po "last minute" cenama za studente, od sedam evra.

Kaže da mu je odluka da ode iz zemlje bila teška, a da su ga tadašnja politička situacija i atmosfera gurali iz zemlje više nego želja za građenjem karijere. Životnu partnerku upoznao je na završnoj godini srednje škole i zajedno su otišli da se okušaju na Zapadu.

U gradu sa najvećom srpskom dijasporom posle Čikaga, Popovićima su prijatelji uglavnom sa prostora bivše Jugoslavije. Austrijanci su, kaže, isto odlični za druženje, malo su samo rezervisaniji, kako i sami često kažu za svoj narod, pa treba vremena dok se ne uspostavi kontakt.

Recituje stihove Džonija Štulića "Stara Viena dobro ime ima, lepo ime koje znaju svi..." i smeje se. Beč je, kaže, ipak bio dobro rešenje, sličan je na neki način Beogradu, pun je kafića, bašta, dobar je za šetanje, a nije ni daleko. Samo kad bi mogli da prebace oko 50 ljudi tamo, sve bi bilo u redu. "Kad se odselite, najviše nedostaju porodica i prijatelji. Posebno bake, deke i tetke, kad dođu deca. Oseća se nedostatak tog porodičnog servisa", kaže Popović.

Veruje da su ljudi svuda slični i da se samo razlikuju uslovi života koji zavise od toga koliko zemlja ima novca, da je ekonomski momenat taj koji stvara razlike. I u prioritetima i u stavovima. Uvek se trudi da bude objektivan i da ne gleda stvari samo iz jednog, svog ugla i iz svoje fotelje. "Gledao sam emisiju u kojoj novinar intervjuiše ženu u nekom selu u Avganistanu i pita je šta misli o stepenu ženskih prava u toj zemlji. A ona sa petoro dece oko sebe i jednim na leđima, skuplja drva kako bi se ogrejali svi te noći i verovatno misli isključivo o egzistencijalnim stvarima", daje primer različitih prioriteta shodno mogućnostima.

Veruje da je strah od jevrejske kletve najviše izazvao paniku među ljudima kad je krenula kriza. "Ljudima je na Zapadu prirodno da imaju posao, da imaju auto i idu na godišnje odmore, kao i da je velika katastrofa ako ne odu na odmor u inostranstvo. Austrija ima jak automobilski klaster, pa je to bio veoma jak udarni talas, ali ga je država dobro amortizovala. Uveli su skraćeno radno vreme, a i bogata država je mogla sve da subvencioniše. I tamo su isto menjali prognoze, od toga da neće biti pogođeni uopšte, do suočavanja sa recesijom", priča Popović.

Radi mnogo, njegova žena bi rekla i previše, iako se, kaže, trudi da napravi balans sa privatnim životom. Smatra da su ljudi ti koji čine firmu uspešnom i da su odnosi sa ljudima esencija svega. U poslu misli da je najvažnije da posao bude završen i smatra da ga je posvećenost tome da završi započeto dovela do današnje pozicije. Ne plaši se grešaka, jer, kako kaže, rad sa sobom nosi i greške. "Pogrešni koraci, zastoji, kašnjenja, sve je u redu, ako se posao završi kako treba", kaže Popović

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs