Srbi među najvećim potrošačima paradajza u svetu - U proseku pojedemo 26 kg godišnje, uglavnom albanskog paradajza

Paradajz se po mnogo čemu razlikuje od drugih kultura - po strukturi proizvodnje, dužini sezone, obimu i načinu potrošnje.

Proizvodnju odlikuje potpuno odsustvo velikih zasada. Gajenje paradajza u baštama, odnosno na "otvorenom polju", čini oko 80% ukupne proizvodnje, u tunelima se proizvodi oko 15%, a u plastenicima oko 5%.

Potrošnja paradajza u Srbiji je među najvećim u svetu (26 kg/stanovniku), pri čemu je velika potrošnja svežeg paradajza (u periodu jul-septembar), kao i domaća prerada, dok je industrijska prerada relativno mala. Vansezonska potrošnja, iako značajno raste, daleko je ispod nivoa zapadnih zemalja.

Prema podacima kompanije SEEDEV, potrošnja paradajza u Srbiji ima izrazit trend rasta (1.160 tona je uvezeno 2008, a 3.540 tona 2016. godine). Ova potrošnja se uglavnom zadovoljava iz uvoza.

U Srbiji, rast potražnje za ranim paradajzom je bio glavni pokretač rasta proizvodnje u zatvorenom prostoru, gde najveći rast imaju površine u tunelima targetirajući kasnu prolećnu proizvodnju (april), kada je velika potražnja, a cena je još uvek visoka.

Samo mali broj proizvođača se odlučuje na stakleničku i plasteničku proizvodnju u visokim objektima. Razloge treba tražiti u niskoj ceni tokom sezone otvorenog polja (u poslednje vreme se pokušava pronaći izvozno tržište u ovom periodu i u velikoj meri će nove površine pod staklenicima zavisiti od uspeha u tome) i konkurenciji u regionu gde su manji troškovi grejanja.

Zato praktično zimska berba u Srbiji ne postoji - najranija proizvodnja počinje polovinom januara, a završava se početkom decembra. Rod je na tržištu najranije u martu, kada je već stigao paradajz is Makedonije i Albanije koji je cenovno, mada ne i po kvalitetu, konkurentniji.

Zimska proizvodnja paradajza je izuzetno isplativa za plasman na domaće tržište, gde bi mogao u velikoj meri da se supstituiše uvoz uz postizanje visokih cena zbog konkurentnosti kvalitetom. Problematika kod zimske proizvodnje je jako složena, ulaganja su izuzetno visoka (proizvodnja mora biti u staklenicima sa primenom najsavremenijih tehnologija uzgoja) i samo visoki prinosi (preko 500 t/ha) mogu obezbediti isplativo poslovanje. Jedan od najvećih problema je nedostatak znanja u ovoj vrsti proizvodnje.

Prerada paradajza u Srbiji je u velikoj meri zavisna od uvoza sirovine. Industrijski paradajz čini mali deo ukupne proizvodnje. Paradajz se uglavnom u preradu usmerava u godinama sa visokim prinosima, kada tržište ne može da primi celu ponudu sa otvorenog polja. Kečapi, sosevi, pirei i paste od paradajza su konkurentni na tržištu ukoliko se prave od jeftine uvozne sirovine, zbog čega domaći paradajz čini manji deo finalnog proizvoda (što onda industrija koristi u promociji njegovog kvaliteta).

Prerađivačka industrija kroz kooperaciju pokreće inicijativu za rast proizvodnje garantovanim otkupom, obezbeđivanjem mehanizacije za berbu, pružanjem savremene tehnologije. Ova proizvodnja može da bude konkurentna, ali zavisi od sposobnosti prerađivačke industrije da napravi kvalitativno konkurentan proizvod za domaće, regionalno ili neka druga tržišta.