Koje vino - uz koje jelo?

Kako biste bili sigurni u izbor kojim ćete iznenaditi svoja čula ukusa i mirisa, proverite svoj instinkt navodima o primerenom izboru vina uz jelo na vašem stolu.

- Kao aperitiv uobičajeno je poslužiti: suvo penušavo vino, šampanjac , poluslatko penušavo vino, belo suvo ili slatko vino, sherry, porto, bermet ili prošek

- Uz predjela, pihtije i namaze nećete pogrešiti ako poslužite lagano belo vino sa izraženim kiselinama

- Uz pršutu i suhomesnate proizvode preporučuje se sveže belo vino sa voćnom aromom ili roze

- Guste supe, paštašute, rižota s sosom od riba ili mesa uglavnom prate bela suva vina, zatim roze i mlada crvena vina. Dok supe od ribe podnose i robusnija vina s višim postotkom alkohola

- Pržena ili pohovana riba, škampi s roštilja, sa ili bez sosa izvrsni su uz belo suvo kvalitetno vino. Ribe pečene na roštilju, zatim rakovi, školjke i kavijar obavezno idu uz jaka bela sortna vina (Chardonnay), ili bela aromatična vina(Muscat otonel)

- Uz jaja pripremljena na različite načine, ili posluženja s pršutom i sirom, obavezno se poslužuje puno i aromatično belo suvo (Sauvignon blanc, Muscat) ili ružičasto vino, a kao mogućnost tu je i crveno lagano vino(Prokupac, Game).

- Kada je reč o mesu, belo meso ispečeno na roštilju upotpunjuje se sa belim suvim vinom(Sauvignon blanc). Ukoliko se radi o crvenom mesu, domaćoj i lovnoj divljači najbolje idu izrazito puna i jaka, crvena vina sa razvijenim sortnim karakteristikama(Cabernet sauvignon, Vranac) .

- Deserti uglavnom idu prema izboru slatkih, likerskih i penušavih vina.

- Ukoliko se radi o voću, belo slatko, penušavo vino i likerski Rose najbolji su izbor. Uz voće se poslužuju i slatki bermet, kao I likersko crveno slatko vino.

- Poslastice poput kolača i sladoleda idu dobro u kombinaciji sa specijalnim likerskim vinima, polusuvim penušavim vinima i aromatičnim slatkim vinima. Dok suve poslastice, one bez čokolade, dobro podnose penušavih vina starijeg godišta, bela slatka i poluslatka vina zatim sherry, porto, suvarak ili prošek.

Posluženje
Kod serviranja vina potrebno je voditi računa na kojoj temperaturi se serviraju pojedina vina. Slatka vina i šampanjci trebaju biti servirani između 6 – 8 °C. Niža temperatura mogla bi sprečiti oslobađanje arome što bi moglo umanjiti ocenu o kvalitetu vina. Bela suva vina trebala bi biti blago rashlađena od 8 – 12 ° C. Više temperature treba izbegavati jer vina gube živahnost i svežinu. Rose, kao i lagana crvena vina sa voćnim karakterom treba servirati na temperaturi od 12 – 14 °C, a jaka puna crvena vina na temperaturi između 16 – 20 °C. Kao osnovno pravilo, mlada vina se serviraju hladnija nego starija, odležala vina. Konobar treba da servira vino tako da svako može videti etiketu na boci.

Tip penušavih vina određuje temperaturu posluživanja
Temperatura posluživanja nije ista za sve tipove penušavih vina, jer ona ovisi o boji, sadržaju šećera, ukupnog ekstrakta, starosti ili svežini, aromatičnosti, ljupkosti, mekoći ili oštrini okusa, pa čak intenzitetu penušanja. Svaki tip penušavih vina kao serija sorte ili kombinacija sorti određenog porekla zahteva specifičnu temperaturu posluživanja

Čaše
Čaše za vino imaju ključnu ulogu kako u pogledu ukupnog utiska serviranog stola tako i u uživanju u toku probanja i konzumacije vina. One moraju biti tanke, bezbojne i transparentne kako bi otkrile boju ovog pića. Treba izbegavati deblje, obojene i dekorisane čaše kao i suviše otvorene čaše. Stranice čaša moraju biti blago uvijene ka unutra dajući blago uzaniji vrh čaše, tako da se aroma vina koncentriše na vrhu čaše što omogućava bolje testiranje (probanje) vina.

Čaša se drži za dršku (nožicu) najmanje 4-5 centimetra dugu kako rukama ne bi grejali vino i kako ne bi kvarili vizuelni utisak o vinu u pogledu boje i bistrenja vina. Kad se na stolu serviraju čaše za vino potrebno je za svako vino imati posebnu čašu, a one trebaju biti postavljene po veličini u opadajućem redu s leva na desno i sa čašom za vodu na krajnjoj levoj strani stola. Nikad se više vrsta vina ne proba iz iste čaše jer ostaci aroma prethodnog vina mogu pokvariti utisak o sledećem vinu.

Čaše za bela vina su manje zapremine u odnosu na one iz kojih se pije crveno vino jer belo vino se pije hladnije tako da se manje količine vina mogu ispiti ranije pre nego se vino zagreje. U toku nalivanja vina u čaše treba obratiti pažnju da se grlić boce ne prislanja na rub čaše. Vino se nikad ne puni do vrha čaše već se ostavlja otpražnjeni prostor kako bi se osetio miris vina. Belo vino se puni u čašu do 60% njene zapremine a crvena vina se nalivaju do 40% zapremine.

Izvor www.skovin.rs