Znate li šta je "brza moda" - H&M, Zara i drugi brendovi strategijom ubeđuju da kupujete više

U spontanom šopingu, primetite da već postoji novi asortiman u H&M, Zari i društvu? Ako mislite da ti različiti modni lanci samo žele da vam učine uslugu i da vas upoznaju sa modom, onda grešite. Istina je da je jedina namera ove strategije da vas ubede da kupite više.

Fenomen konstantnog ažuriranja asortimana, koji vas podsvesno tera da kupujete sve više modnih predmeta u sve kraćim intervalima, ne samo da ima svoje ime već se dugo u industriji smatra poštovanim marketinškim alatom.

"Fast Fashion" je ime promotivne strategije koju ekonomisti Tony Hines i Margaret Bruce definišu u svojoj knjizi "Fashion Marketing: Contemporary Issues" kao "marketinški alat za frekvenciju kupaca". Kao rezultat prave poplave novih modnih predmeta i odevnih predmeta, stvara se velika potražnja u vezi sa potrebom za stalnim praćenjem trenutnih trendova.

Brza moda se pojavila uglavnom kao rezultat brze tehnološke promene i preseljenja proizvodnje u zemlje s niskim troškovima proizvodnje i rada u 1970-im i 1980-im.

Danas, implementacija strategije brze mode počinje sa dizajnerima raznih modnih lanaca koji posećuju modne revije i inspirisani su platformama kao što je Instagram. Ove sugestije se odmah zabeleže u slikama i novim nacrtima i šalju na strane proizvodne lokacije gde se odeća pravi. Ubrzo nakon toga, trgovine H&M-a ili Zare već mogu biti snabdevene najnovijom modom.

Recept za uspeh je da se taj proces ponovi što je češće moguće u što kraćem vremenu, kako bi se postigla najveća moguća prodaja. Lako je videti da ova strategija funkcioniše kada pogledate prihod H&M-a za 2017. godinu, koji je prema finansijskim izveštajima iznosio više od 25 mlrd USD.

Jedno je sigurno: modna industrija cveta i upotreba brze mode je svakako razlog za rast industrije, koja je ponovo zabeležila rast prošle godine, navodi se u zajedničkoj studiji konsultantske kuće McKinsey i modne specijalizovane medijske platforme "The Business of Fashion" za 2,5% do 3,5%. Prognoze takođe izgledaju obećavajuće, prema rezultatima istraživanja.

Dok ekonomija i posebno odgovarajući modni proizvođači, kao što su Zara, H&M ili Primark, profitiraju od trenda a potrošači se raduju najpovoljnijim cenama proizvoda brze mode, nedostaci povezani s pojavom često se previđaju ili potiskuju.

Na primer, H&M, Primark i drugi modni proizvođači imaju vrlo loše uslove rada u mnogim prekomorskim proizvodnim lokacijama, koje je često teško kontrolisati zbog današnjeg globalnog i složenog lanca vrednosti, kaže Anita Ramasastry, profesorka na Univerzitetu u Vašingtonu i član Radne grupe Ujedinjenih nacija za ljudska prava u intervjuu za američko izdanje Business Insidera.

Još jedan problem povezan sa sve većom potrošnjom kroz brzu modnu strategiju je činjenica da bezbrojna odeća, kupljena po sniženoj ceni, obično nema visoku vrednost. Prema tome, ona se nosi samo kratko vreme i zatim odlaže, što rezultira ogromnim količinama tekstilnog otpada svake godine. U razgovoru za Business Insider, Daniel Silverstein, dizajner i osnivač održive njujorške modne marke Zero Waste, objašnjava da kontinuirano ponašanje potrošača ima strašne posledice po okolinu.

Brza moda se stoga često kritikuje zbog različitih etičkih i ekoloških aspekata. Da li morate da pratite svaki moderni trend na kraju zavisi od vas.