Bogoljub Mladenović, vlasnik preduzeća Kartofleks - Balkanski kralj papirnog saća

U radničkoj porodici Mladenovića majka je rođena Nišlijka, a otac nije imao veliko imanje u selu pored Niša, pa je prodao auto i kupio plac na crnogorskom primorju, gde je sin Bogoljub i zaradio prvu dnevnicu.

Otac mi je radio u „Jastrebcu“ i nikada nisam imao prilike da se bavim privatnim poslom. Pošto nismo imali imanje na selu, tokom leta nismo imali gde da odemo, pa nam je mala vikendica na primorju bila kao “selo”. Tamo sam provodio po tri meseca tokom raspusta, kaže Bogoljub Mladenović, vlasnik preduzeća Kartofleks koje proizvodi papirna saća za vrata

Kako mu je bilo dosadno da sve to vreme “sedi” bez posla, još kao jedanaestogodišnjak prihvatio je da radi sa lokalnim fotografom. Tako zarađeni “džeparac”, ispostavilo se kasnije, bio mu je dovoljan da sledećeg leta počne sopstveni biznis.

„Došao je jedan fotograf i rekao da mu treba neko da mu vodi magare po plaži. Imao je toliko posla da nije mogao i da vodi magare i da slika i da uzima pare pa sam ja počeo da mu pomažem. Moja prva dnevnica je bila deset crvenih, tadašnjih sto hiljada dinara. Imao sam dnevnicu i jelo i piće i celo leto sam tako vodio magarca”, seća se Mladenović.

Od para koje je zaradio tokom zimskog raspusta otišao je sa komšijama u Pariz i kupio prvi fotoaparat i ostalu fotografsku opremu.

„Sledećeg leta ja sam tražio nekoga da mi vodi magarence“, kaže Mladenović objašnjavajući da je fotografisanje na plaži u to vreme bio dobar posao, jer “tada nije bilo mobilnih telefona sa kamerama, a ni aparata nije bilo mnogo”

Kad čovek u mladosti oseti novac onda ga vuče i nadalje“, kaže Mladenović.

Beg iz državne službe

Kao stipendista tadašnje uspešne kompanije, Mašinske industrije Niš, zaposlio se u MIN-u, najpre kao mašinac, a potom i kao fotoreporter u kompanijskim novinama.

„Na tom poslu sam obišao celu Jugoslaviju“, kaže Mladenović.

Dodaje da voli da radi pa je osim fotografija sa magarencetom na plažama Crne Gore prodavao i bižuteriju, a kasnije čak pravio i slike za nadgrobne spomenike.

U raspadu Jugoslavije i odvajanju Slovenije video je šansu za posao, jer je tada prestalo snabdevanje srpskog tržišta papirnim saćem za vrata koje se pravilo u Sloveniji. Reč je o materijalu kojim se “ispunjava” unutrašnjost vrata u stanovima. Prijatelj koji je radio kao trgovac slovenačkim saćem ponudio mu je da sami počnu da ih proizvode.

„U MIN-ovoj štampariji smo napravili uzorke koji nisu bili baš najbolji, ali, kako kaže narod, kad nema kiše dobar je i grad. U MIN-u smo napravili kompletnu proizvodnju“, kaže Mladenović.

Tokom inflacije devedesetih godina, kada je plata bila pet maraka, on je u MIN-u zarađivao 20 i, naravno, nije bio zadovoljan.

„Tražio sam platu od sto maraka. To su bile velike pare sa kojima je čovek mogao da živi ceo mesec. Hvala im što mi nisu povećali platu. Dao sam otkaz, a otac koji je 40 godina radio u državnoj firmi mi je rekao da sam lud kada sam napustio siguran posao. No, to je bilo presudno. Od 1993. sam u privatnom poslu“, kaže Mladenović.

Mladenovićeva firma Kartofleks danas je najveći proizvođač papirnih saća na Balkanu i pokriva tržište čitave bivše Jugoslavije.

„Radim isključivo saće za šperovana vrata 17 godina, i jedini sam ozbiljniji proizvođač. Izvozimo 70 odsto proizvodnje, a ostalo prodajemo u Srbiji. Mesečno prerađujemo od 60 do 70 tona papira, što je 60 do 70 hiljada komada saća“, objašnjava Mladenović i dodaje da to znači da se mesečno, na tržištima na kojima prodaje svoju robu, napravi bar toliko vrata. On kaže da se kod nas saće ne koristi za pravljenje mnogih proizvoda za koje je ono uobičajen materijal u svetu. Prema njegovim rečima, korišćenjem saća mogle bi da se sačuvaju šume, jer se za njegovu proizvodnju koristi reciklirani papir, a moglo bi da zameni i stiropor koji se ne reciklira.

Kriza pogađa, ali ne brine

“Gubim malo zamah zbog situacije u zemlji. Ovo je više gimnastika nego posao. Umorio sam se ne toliko od posla već od poslovne klime u kojoj se nalazimo. Voleo bih da se nešto promeni, pa da ne moram svakog jutra da zovem dužnike za pare. Posao mi se sada svodi na jurnjavu dugova. Nelikvidnost je velika i to je veliki problem“, kaže Mladenović.

Nestabilna poslovna klima, kaže, prati ga čitav radni vek. Mladenović dodaje da mu je “baš krenulo” u vreme vlade Zorana Đinđića, kada “se osetio entuzijazam”.

„Tada sam i kupio plac za halu koju sam, inače, napravio bez dinara kredita. Sve što se zaradi ulaže se u proizvodnju“, kaže Mladenović i dodaje da je srećan, jer “mirno spava i ne razmišlja o bankarskim kreditima, ratama i kamatama”.

Trošadžija

Dok se nije oženio, nije ni štedeo mnogo. Dešavalo se, kaže, da dnevno zaradi i po hiljadu maraka, a da uveče nema para za račun u kafani. Od ženidbe je sve krenulo, kako kaže, lepo.

„Relativno sam se mlad oženio, u 23. godini. Imam tri ćerke. Najstarija je treći razred srednje škole, srednja treći osnovne, a najmlađa još nije ni krenula u školu“, kaže Mladenović.

Za sebe Mladenović kaže da je srećan i da zna da bi bio uspešan u bilo kom poslu.

„Vernik sam i ne volim da pričam o tome, ali nema crkve u koju nisam uložio bar jedan kamen i sve to mi se vraća višestruko“, kaže Mladenović sedeći ispod zahvalnice patrijarha Pavla, dobijene kao jednom od utemeljivača Hrama Svetog Save

Ko je Bogoljub Mladenović ?

Rođen je 1967 godine u Nišu

Preduzeće Kartoflex je osnovao 1993. godine, a danas je najveći proizvođač papirnih saća na Balkanu

Proizvodnju halu od 1000m2 sagradio je 2005 u Donjem Matejevcu, pored Niša

Oženjen je i ima tri ćerke

Napomena : tekst je upotpunosti preuzet iz lista Preduzeće, maja 2009.godine

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs