Proteklog vikenda u Beloj Crkvi održana Rakijada

Mi Banaćani kažemo - kad te zabole glava, uzmi čašicu rakije. Za stomak, opet popi rakiju. Ma, i kad te ništa ne bole i tad popi rakiju"-objašnjava prednosti čudotvornog srpskog napitka Ivanko Marković Đovani, jedan od učesnika Osme belocrkvanske rakijade, koja je održana proteklog vikenda u okviru manifestacije "Bela Crkva u jabukama".

Od celog ambicioznog programa, u kom je bilo za svakoga po nešto, čini se najviše pažnje su privukli upravo rakijaši. A i nije mala stvar, 29 vrsta rakije, pa još razne - jabukovača, šljivovica, loza, viljamovka... I još besplatna degustacija pride.

Među posetiocima kluba "Dobra stara vremena", gde se takmičenje odigravalo, ali i među izlagačima, bilo je i gostiju iz Žagubice, Suvog Dola.... Takmičila se i travarica sa Homolja, domaća šljivovica iz Republike Srpske, loze sa Deliblatskog peska...

- Na ovakvim se takmičenjima žiri uvek strašno napije, jer treba svih tih tridesetak vrsta probati - priča Siniša Marković, organizator Rakijade, a na pitanje kako se rakija pije da se čovek ne napije, diplomatski odgovara: "Po malo".

Članovi ozbiljnog žirija - Dragan Nikolić, poljoprivredni inženjer, Zoran Rajić, diplomirani tehnolog, i Saša Ardeljan, pukovnik u penziji, smestili se na centralno mesto kluba, tik ispred muzike. Sve nešto pomno zagledaju one čašice, mirišu, a onda, boga mi, i dobrano potegnu. Moraju, jer treba svakoj rakiji oceniti izgled, ukus, miris, boju... Između gutljaja pojedu po parče hleba ili jabuke, da se miris prethodne poništi, a usta pripreme za novu. Na flašama su ispisani samo brojevi, a u kovertama imena proizvođača - tek da ne bude mućke, jer se ovde svi poznaju.

Šljiva, priča Brana Savić, ima najbolji ukus, a pije se samo ujutro, pre doručka. To mu je, kaže, ostalo još iz detinjstva, jer su u kući uvek imali puno grožđa.

- I sada rakiju pravim onako kako ju je pravio moj pokojni čukundeda, u kazanu koji je otac kupio kad sam ja u prvi razred pošo. E, kroz taj ti je kazan prošlo rakije i rakije, reka bi jedna potekla da se sve skupi. Kad se peče, skupe se komšije na degustaciju, pa se izvuče neka šunka iz podruma, malo sira, a onda se otlen najčešće izlazi četvoronoške. Samo, treba znati pravu meru. A od moje rakije glava ne boli. Čista je, prirodna... - kaže Savić.

I predstavnici Šumske uprave "Deliblatski pesak" iz "Vojvodina šuma" doneli na ocenu klekovaču i lozu sa peska. I odneli nagradu za kleku. Ivanko Marković Đovani, njihov predstavnik, objašnjava da su obe ispečene u podružnici u Dubovcu, u kazanu od 1.000 litara.

- Grožđe je svugde isto, ali loza sa peska je najbolja. I to ne sa bilo kog, nego sa ovog našeg, kvarcnog, koji grožđu daje posebnu slast. Pesak ima ogromnu propusnu moć, pa s vodom i razne bolesti odu - objašnjava Marković i priseća se kako je 1945. godine njegova porodica dobila nekih šest hektara vinograda, oduzetih od Nemaca.

- Švabe su držale vinograde, pravile vino, a sve ostalo stanovništvo je kod njih radilo. Takvih podruma ovde po nemačkim kućama još ima ko nigde drugde. To su sve uništili kolonisti. Dobili plodne vinograde, ali onako nepismeni nisu znali šta će s njima, pa počeli da vade zasade. Nije ni čudo kad su, jadni, do pola noći duvali u sijalicu da je ugase. Tako je od vinograda opstalo samo ono što je dobilo lokalno stanovništvo, koje je znalo kako s lozom - jedi se Đovani.

Kaže, rakiju pravi i pije za svoju dušu, ali najdraža mu je bila i ostala dudovača. Duda je u ono oskudno vreme bilo svuda, pa su deca skupljala i jela, a matori pravili rakiju.

- Ona ima specifičan ukus, koji retko ko može da prepozna, ali se i pije sa posebnim merakom. Ustaneš, prekrstiš se, čašu držiš u desnoj, pampur u levoj i ondak piješ. Sve to iz poštovanja prema dudu, koji nas je othranio. A rakija se i inače u Banatu pije sama ili sa malo kravljeg sira. To samo Srbijanci mezete uz rakiju. Rakija pre doručka, a ondak se prelazi na vino.

- Mada i rakije od grožđa ima dve vrste - komovica i loza. Prva leči spolja, a druga iznutra - priča Marković, ali se žali da mnogi u rakiju dodaju svašta - šećer, boju i samlevenu piljevinu od drveta. A znak da je rakija dobra, objašnjava, jeste kad je osetiš u ustima, ne osetiš u grlu i samo prokliza do želuca.