Predstavljen Nacrt zakona o tržištu hartija od vrednosti

U okviru Programa podrške ekonomskom razvoju Srbije (SEGA) Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) danas (20. maj 2009. godine) je predstavljen Nacrt novog zakona o tržištu hartija od vrednosti koji treba da doprinese daljem razvoju tržišta kapitala u Srbiji i njenom putu ka evropskim integracijama.

Osnovni ciljevi predloženog Nacrta su uskladjivanje propisa o hartijama od vrednosti sa direktivama Evropske unije (EU), kao i sa Ciljevima i principima regulisanja tržišta hartija od vrednosti (IOSCO) i drugom najboljom praksom u svetu.

- Cilj je dalja reforma tržišta kapitala i približavanje aksiomima na tržištu u skladu sa regulativom EU, smernicama IOSCO i najboljom praksom- rekao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac na okruglom stolu u organizaciji USAID i Komisije u Beogradu.

Štimac je navodeći da nema razvijenog društva bez razvijenog tržišta kapitala, ni demokratije bez razvijenog tržišta kapitala, naglasio jaku vezu akcionarstva i demokratskih instituicija.

- Sadašnja finansijska kriza treba samo da ojača opredeljenost za pravne, regulatorne i tržišne reforme koje će unaprediti konkrentnost Srbije- rekao je na okruglom stolu Kenet Kehil (Kenneth Cahil) iz programa SEGA.

USAID je, kroz Program SEGA, kao savetnik Ministarstva finansija Srbije, predložio Nacrt novog zakona koji je pripremio konsultant Agencije Robert Strahota.

Uz Nacrt su predložene i neophodne izmene Zakona o privrednim drusstvima. Takođe se iz USAID savetuju donošenje novog zakona o preuzimanju, kao i manje izmene Zakona o investicionim fondovima.

Nacrtom su predložene izmene nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, kako bi težište bilo izmešteno na regulatorne aktivnosti koje su ključne za zaštitu investitora i fer trgovinu hartijama od vrednosti.

Robert Strahota je, komentarišući odredbe Nacrta odgovarao i na primedbe i sugestije tržišnih učesnika, a među temama su bile i predložrne izmene Zakona o privrednim društvima, obaveze javnog društva, pitanje javne ponude, objavljivanja prospekta, kastodi banke.

Kada je Beogradskoj berzi reč, Strahota je ukazao na potrebu ograničenja broja kompanija izdavalaca akcija.

On je podsetio da su sve baltičke i zemlje centalne Evrope, osim Poljske, prošle kroz privatizacione procese slične ovom u Srbiji uz stvaranje nelikvidnih društava koja su opasnost za investitore i akcionare.

- Uz novi zakon ili ne, Berza i Komisija moraju da uklone sa Berze društva kojima se javno ne trguje i za koja ne postoji šansa da na održiv način postanu javna društva i krenu sa obelodanjivanjem i izveštavanjem- istakao je Strahota.

Ekspert USAID ukazao je i da Srbija ima 35 revizorskih firmi sa oko 200 revizora i da zato kasne finansijski izveštaji i ne zahtevaju se revidirani izveštaji.