Predlog zakona o nauci nije po volji istraživača - Nova mera ugrožava radna mesta na univerzitetima

Naučnici angažovani na fakultetima zabrinuti su da bi mogli da ostanu bez posla zbog Predloga zakona o nauci i istraživanjima koji je predmet javne rasprave, a čije bi usvajanje moglo da ugasi njihova radna mesta na univerzitetima.

Nova pravila predviđaju da naučnici mogu da budu zaposleni samo u institutima, a na fakultetima jedino ako im je osnovno angažovanje u nastavi.

Ova mera, kažu istraživači, pogodila bi trećinu naučne zajednice, jer je 1.500 istraživača angažovano na fakultetima, a oko 3.500 u institutima. Ostatak ljudi u nauci su predavači na fakultetima, kojima je istraživanje dodatna delatnost.

Pisali su i resornom ministru i premijerki, imaju podršku kolega, ali se plaše da to nije dovoljno i da će zakon, čije se usvajanje očekuje u martu, ostati u sadašnjem obliku.

Dr Goran Sretenović, istraživač sa Fizičkog fakulteta UB kaže za Novosti da je ugrožen veliki broj ljudi.

- Na razgovoru koji smo imali u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rečeno nam je da će za nas pronaći neko rešenje. To će podrazumevati da radimo u oblastima kojima se do sada nismo bavili. Nadamo se da će u konačnoj verziji zakona ova rešenja biti ispravljena - kaže Sretenović.

Prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u resornom ministarstvu kaže za Novosti da će za ove istraživače "biti pronađeno rešenje i to bolje od postojećeg i da neće ostati bez posla".

- Obećao sam im da ćemo sporni član zakona jasnije definisati, te da će oni moći da učestvuju u projektima Fonda za nauku i tako sklapaju ugovore o radu. Oni i sada imaju ugovore samo na po godinu dana. Dodatno ćemo im ponuditi poseban program, preko Ministarstva, koji će im garantovati siguran ostanak u nauci i to na pet godina - najavljuje Popović.

On kaže da ne mogu samo da se slože oko toga da istraživači budu zaposleni na fakultetima institucionalno, a ne kroz projekte. Zapošljavanje na fakultetima, objašnjava, uređuje Zakon o visokom obrazovanju, a ne Zakon o nauci.

Predlog zakona, kako je napisan, najviše ugrožava zaposlene na prirodnim i tehničkim fakultetima. Tako je, recimo, na Biološkom fakultetu oko 100 ljudi zaposleno u nastavi, a 83 u istraživačkim zvanjima, te su svi oni zabrinuti za svoj dalji rad. Jedan od njih je Goran Vukotić, naučni saradnik Biološkog fakulteta.

- Ako zakon bude usvojen bez izmena, ne bismo bili ugroženi samo mi, već i projekti na kojima radimo, u koje su uključeni i ljudi iz nastave. To bi se odrazilo na rejting univerziteta na Šangajskoj listi. Veoma smo ponosni na naš rejting i ne treba da činimo nešto čime ćemo ga ugroziti - navodi Vukotić.

Osim na tehničkim i prirodnim fakultetima, istraživači su angažovani i na mnogim društveno-humanističkim fakultetima. FIlozofski fakultet beogradskog univerziteta ima oko 130 saradnika u naučnim zvanjima. Ukoliko bi im bila ukinuta radna mesta na fakultetu, ne bi imali gde da se zaposle.

Zajedničke primedbe na zakon potpisali su istraživači Biološkog, FIzičkog fakulteta, Fakulteta za fizičku hemiju, Matematičkog, Tehnološko'metalurškog, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i PMF u Novom Sadu i Kragujevcu.

Istraživači zaključuju da, u trenutku kada se država bori protiv odliva mozgova, ovakvo zakonsko rešenje može samo da pogorša ionako lošu situaciju.