Nezaposleni ne žele da menjaju mesto boravka zbog posla - Preseljenje može, ali samo u Beograd

Stopa nezaposlenosti u Srbiji od preko 11% je, naspram evropskih kriterijuma, i dalje visoka, a istovremeno poslodavci a posebno vlasnici malih i srednjih preduzeća se žale da već godinama ne nalaze odgovarajuće kadrove, piše "Biznis i finansije".

Navodi se da u Evropi, posebno severnoj i zapadnoj, ekonomske migracije nisu neobična pojava i da je početkom 2017. oko 2,75% populacije EU živelo i radilo u nekoj drugoj državi Unije, a još oko 36,9 miliona ljudi iz ostatka Evrope i sveta (5% populacije EU) obitavalo je na njenim prostorima zbog radnog angažmana.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da se na njihova pitanja o spremnosti za promenu mesta prebivališta radi zaposlenja, oko 40% ljudi izjašnjava pozitivno kada su u pitanju dnevne migracije, odnosno svakodnevni odlazak u obližnje mesto na posao, dok je taj broj značajno manji kada je u pitanju preseljenje u neki drugi grad, osim glavnog.

- Zbog nestašice određenih kadrova kompanije, i to velike, jer male ne raspolažu sa dovoljno sredstava, međusobno se nadmeću u ponudi donedavno nezamislivih uslova. Mnoge su uvele fleksibilno radno vreme, povremeni rad od kuće, privatno zdravstveno osiguranje, vaučere za putovanja, najmoderniju tehnologiju i druge povlastice, a pojedine, ali ne sve, i povećale zarade, koje su izgleda poslednji motivacioni alat za kojim se u Srbiji poseže - navodi ovaj magazin.

Dodaje se da NSZ nudi uslugu međuregionalnog posredovanja. Reč je o saradnji dve ili više njenih filijala u praćenju potreba poslodavaca i izveštavanju nezaposlenih lica u kojim sve mestima u Srbiji mogu konkurisati za radno mesto. Uspeh ovog poduhvata, odnosno prihvatanje poslovnih ponuda izvan mesta prebivališta, kažu, uglavnom zavisi od ponuđenih uslova rada, odnosno visine zarade, obezbeđenog smeštaja, ishrane i slično.

U toku 2018. na ovoj evidenciji NSZ najtraženiji su bili diplomirani farmaceuti, doktori - specijalisti ginekologije, građevinski inženjeri, veterinari, socijalni radnici, biohemičari, kuvari, konobari, zavarivači, armirači, tesari, zidari, fasaderi, vozači, bravari, radnici obezbeđenja, terenski anketari, kasiri, točioci goriva.

Grad u koji se građani Srbije najradije sele je Beograd, a gradovi u kojima se najviše oseća deficit kadrova, odnosno u kojima poslodavci redovno traže nove kandidate za posao su Kruševac, Smederevo, Novi Bečej, Novi Sad, Čačak, Arilje, Kraljevo, Sombor, Subotica, Inđija, Sremska Mitrovica, Niš, Vršac i drugi.

Paradoksalno, neki od ovih gradova, poput Kraljeva, Kruševca i Čačka, istovremeno su i oni iz kojih se radna snaga najviše iseljava. Prema poslednjim podacima NSZ-a, prosečan radni migrant dolazi iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije, ženskog je pola u 53% slučajeva, oko 42 godine starosti, srednjeg nivoa obrazovanja, i traži posao više od četiri godine i 10 meseci.

Nacionalna služba za zapošljavanje Kragujevac

NIP BIF Press d.o.o. Beograd

Beograd  

Vršac  

Niš  

Sremska Mitrovica  

Inđija  

Subotica  

Sombor  

Kraljevo  

Arilje  

Čačak  

Novi Sad  

Novi Beograd  

Smederevo  

Kruševac  

magazin Biznis i finansije

problem nezaposlenosti

preseljenje zbog posla

promena posla

promena mesta boravka zbog posla

stopa nezaposlenosti u Srbiji

ekonomske migracije