Zabranjen uzgoj životinja radi proizvodnje krzna u Srbiji

Zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna u Srbiji stupila je na snagu 1. januara.

Ovu odluku pozdravljaju udruženja za zaštitu životinja, koja ističu da se promene dešavaju posle čitave decenije čekanja.

Ova zabrana inicirana je Zakonom o dobrobiti životinja još 2009. godine čime je zabranjeno "držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože".

- Smatramo da je primena zabrane uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna veliki korak unapred u sferi prava životinja, čije je unapređenje tendencija 21. veka. Od 1. januara 2019. sve preostale farme 'krznašica' u Srbiji postaju ilegalne, a kazne za nepoštovanje zabrane iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara - navodi se u saopštenju Udruženja za zaštitu u prava životinja "Sloboda za životinje".

Činčile su jedina vrsta koja se u Srbiji uzgajala radi dobijanja krzna, a godišnje je ubijano preko 12.000 ovih životinja. Većina uzgajivača je tokom prelaznog perioda zatvorila svoje farme i preorijentisala se na druge privredne grane, u potpunosti ispoštovavši Zakon.

- Međutim, nekolicina preostalih uzgajivača pokušavala je da sruši zakonsku zabranu, s ciljem da se otvore farme kuna koje bi u Srbiju dolazile iz zemalja koje su svoj zakon ispoštovale, a uzgoj krznašica zabranile. U Evropi zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna primjenjuje se u Velikoj Britaniji, Austriji, Makedoniji, Sloveniji, Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj i Luksemburgu. Propisane zabrane s prelaznim periodima koji su u toku postoje u Holandiji, Češkoj, Norveškoj, Danskoj. U Španiji je zabranjeno otvaranje farmi krznašica iz ekoloških razloga. Švajcarska nema formalnu zabranu, ali jako strogi propisi držanja životinja za potrebe dobijanja krzna ne dozvoljavaju uzgoj - dodaje se u saopštenju.

U Udruženju zaključuju da sa Novom godinu počinje potpuno novo razdoblje za životinje u Srbiji.