Aparati za otkrivanje kancera neiskorišćeni zbog nedostatka radiologa

Četiri beogradska doma zdravlja imaju mamografe, aparate koji su izuzetno važni za rano otkrivanje raka dojke, ali oni su nedovoljno iskorišćeni, na njima praktično nema ko da radi. Nema dovoljno obučenih radiologa koji mogu da rade ove preglede.

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je nabavljeno oko 40 mamografa, ali se liste čekanja za snimanje dojki nisu smanjile jer je povećan broj žena koje žele da obave ovu vrstu pregleda, ali je i mali broj radiologa koji ove preglede mogu da rade. Evropski standardi kažu da se ekspertom za mamografiju može smatrati radiolog koji godišnje obavi oko četiri hiljade mamografskih pregleda, a takvih je u Srbiji svega petnaestak.

Jednostavno, u Srbiji se do sada nije vodilo računa da kupovinu aparata prati i edukacija radiologa koji će da rade na njima. Zbog lošeg planiranja nabavljeni aparati su neiskorišteni, dok se liste čekanja na mamografiju stalno povećavaju.

– Karcinom dojke je izlečiv ako se na vreme otkrije, a jedan od najefikasnijih načina za njegovo rano otkrivanje je mamografija. Pritisak na našu ustanovu i dalje je ogroman. Mi dnevno na tri aparata uradimo 80 mamografija, a godišnje oko 18.000 do 20.000, što je polovina svih mamografija koje se urade u Srbiji – kaže dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i dodaje da će ova ustanova uskoro dobiti i pokretni mamograf koji će se koristiti za preglede žena u unutrašnjosti Srbije.

Profesor dr Zoran Rakočević podseća da dijagnostikovanje karcinoma dojke nije jednostavan proces. Ono obično podrazumeva nekoliko vrsta pregleda i to inspekciju i palpaciju (gleda se izgled kože, bradavica, da li ima sekrecije), ultrazvučni i mamografski pregled, magnetnu rezonancu i biopsiju. Sve to može, da ponovimo, u celoj Srbiji da obavi tek petnaestak lekara radiologa.

Karcinom dojke je najčešća maligna bolest kod žena i u poslednjih nekoliko decenija ova bolest poprima razmere epidemije. Godišnje od raka dojke oboli 4.000 žena, odnosno svaka 12. žena, a umre oko 1.200 žena.

Ministarstvo zdravlja formiralo je Radnu grupu za implementaciju programa za rano otkrivanje i skrining raka dojke. Njihov prioritetni zadatak biće edukacija radiologa koji mogu da rade mamografiju i otvaranje novih mamografskih jedinica. Obuka lekara – radiologa trajaće oko dva meseca, a ideja je da se edukuju prvo radiolozi iz onih centara gde već ima tehničkih mogućnosti za njihov rad. Za efikasno sprovođenje skrining programa dr Rakočević kaže da je neophodno da Srbija ima oko 100 mamografskih jedinica i 150 do 200 obučenih radiologa.

– S obzirom na to da u Srbiji skoro polovinu stanovništva čine žene, a da skrining pregledi dojke obuhvataju populaciju od 45 do 65 godina, to znači da treba obaviti preglede kod gotovo 1,7 miliona žena. Svake godine ima više od 4.000 novoobolelih žena, a kod njih, kao i kod onih koji su u fazama lečenja neophodno je obavljati periodične preglede i kontrole. Jasno je da Srbiji treba između 150 do 200 radiologa koji mogu da rade mamografije i oko 100 mamografskih jedinica – dodaje dr Rakočević.

Ideja Ministarstva zdravlja je da se što više mamografa nabavi u domovima zdravlja u Srbiji, kako bi se pregledao što veći broj žena i rak dojke otkrio u što ranijoj fazi.

Do sada je Gradski sekretarijat za zdravstvo beogradskim domovima zdravlja nabavio četiri, a planirana je kupovina još toliko mamografa. U toku je obuka radiologa koji će raditi mamografije u domovima zadravlja "Vračar", "Zvezdara", "Voždovac" i "Mladenovac", gde mamografi već postoje, tako da se očekuje da će ove službe punim kapacitetom početi da rade najkasnije kroz 1,5 do 2 meseca iako se u ovim ustanovama trenutno svakodnevno obavlja manji broj pregleda.

Karcinom grlića materice

Karcinom grlića materice je po učestalosti i smrtnosti jedan od vodećih karcinoma kod žena. Rano otkrivanje je jedini način da se smanji smrtnost kod žena. Redovnim papanikolau pregledima, jednom u godinu dana, bolest se može na vreme otkriti i izlečiti. Veliki problem ginekoloških ordinacija u Srbiji je nedostatak laboratorija za citološke analize i nedostatak obučenih ginekologa. Od 505 ginekologa u Srbiji, samo je njih 230 osposobljeno da radi citološke analize na rano otkrivanje karcinoma grlića materice.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od n17.05.09.)