Posle Kanade, privatnik iz Užica izvozi rakiju u SAD

Početkom godine Amerikanci su popili prvi tovar od desetak hiljada boca "stare sokolove" rakije proizvedene u podrumu Rada Bogdanovića u Kostojevićima kod Bajine Bašte. Sada stižu nove narudžbine, pa Bogdanović za kraj godine sprema još jednu isporuku. Izvoz rakije u Sjedinjene Američke Države Bogdanović je počeo pošto je njegov proizvod prošao višemesečne opsežne kontrolne testove u državnoj laboratoriji u Vašingtonu, a boca "sokolove", stare sedam godina, u Americi u maloprodaji košta oko 25 dolara.

U biznis sa izvozom rakije u Ameriku Bogdanović je ušao posle dobrog posla i iskustava koja je prethodnih godina stekao sa izvozom rakije u Kanadu. Još pre osam godina, Kanađanima je prodao prve količine "stare sokolove", a poslednjih nekoliko sezona, na ovo tržište godišnje redovno ide više od 20.000 boca. Sem Amerike i Kanade, Bogdanović sada planira da napadne i tržište Australije. Njegova rakija sada se prodaje i u Nemačkoj i Švajcarskoj.

Bogradnović kaže da je tržište Amerike veliko, bezmalo kao sva ostala svetska tržišta zajedno. Kada bismo u Srbiji površine pod šljivom povećali i za deset puta, opet ne bismo imali dovoljno prirodne rakije koliko u SAD može da se popije. Samo, treba dosta rada, proučavanja tržišta, marketinga, pomoći države...

Prodaja rakije Amerikancima Bogdanovića je naterala da proširi kapacitete podruma u Kotojevićima u kome stari prepečenica. U ogromno hrastovo bure, najveće u ovom delu Srbije, koje u Kostojevićima kod Bajine Bašte ovih dana prave dvojica bačvara iz Vlasotinca, staće više od 13.000 litara rakije. Kad bure bude završeno i napunjeno, i kada rakija u njemu dovoljno ostari, svu tu mučenicu popiće upravo - Amerikanci.

- Našu rakiju tamo piju uglavnom iseljenici, ljudi željni nekog proizvoda iz zavičaja, ali sve više i Kanađani i Amerikanci. Ne vidim nijedan razlog zašto izvoz rakije ne bi postao srpski strateški posao u ovim zemljama. "Sokolova" rakija na tom području već je brend, prepoznatljiva roba, a ono što naši partneri u Kanadi od nas traže jesu kontinuirane isporuke i ustaljen kvalitet koji se strogo kontroliše - kaže on.

Sem novog velikog bureta, u njegovom podrumu su još dva ogromna bureta, u svako staje više od 12.000 litara rakije.
- Kvalitetne meke rakije u ovom kraju ima dovoljno, tako da nije problem da burad napunim prepečenicom i da ona počne starenje u hrastovini koja joj daje poseban miris, boju... Glavni problem jeste to što za veći otkup nema novca i što su kamate velike, posebno u poslu u kome obrt traje po nekoliko godina - kaže Bogdanović. Izvoz rakije preko Atlantika posao je male porodične firme u kojoj radi četvoro Bogdanovića.

Rade, koji je magistar tehničkih nauka, osnivač je firme, suvlasnici su sin Ivan, koji organizuje posao u Beogradu, i ćerka Maja, koja radi u Sijetlu u jednoj od "Mikrosoftovih" kompanija, a direktor preduzeća je Radova supruga Branka, magistar ekonomije. Bure u koje će stati 13.000 litara rakije u Bogdanovićevom podrumu u Kostojevićima prave bačvari Stamenko Ljubisavljević i Antonije Cvetković iz Vlasotinca. Za više od 50 godina, koliko su u ovom poslu, velike bačve pravili su po Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, jednu kapaciteta 10.000 litara na brodu usidrenom u splitskoj luci. Bure u Kostojevićima najveće je koje su do sada uradili.

- Kad ga završimo, bure će biti visoko tri metra, više od dva široko i oko tri metra dugačko, a u njegovu gradnju potrošićemo više od sedam kubnih metara rezane i probrane hrastove građe - kažu majstori Stamenko i Antonije.

- U proizvodnji naše "sokolove" rakije angažovani su provereni stručnjaci, gotovo sva naučna saznanja iz ove oblasti, od tehnološkog procesa pa do samog kazana u kome se rakija peče, sadržana su u ovom proizvodu. Uz to, naš početni koncept bio je - napraviti prepoznatljivu robnu marku, vrhunski kvalitetan proizvod koji će se plasirati u ograničenim količinama, u profesionalno urađenom pakovanju. Odmah smo angažovali profesionalce u ovom poslu - profesore, dizajnere, tehnologe i pokazalo se da samo takav prilaz poslu može da da rezultat - zaključuje Bogdanović i dodaje da je po rafovima samoposluga i tržnih centara u Kanadi uzalud tražio druge srpske proizvode, našao je samo "sokolovu" i crnogorski "vranac".