Veliki problemi sa plastičnim flašama koje zauzimaju ogroman prostor-plastika prekriva Srbiju

Plastičnih flaša je u Srbiji sve više. Iako su lagane, zauzimaju čak 30 odsto otpada, dok im je vek raspadanja duži od 100 godina. S druge strane, mnogi tvrde da od takozvane PET ambalaže (polietilentetraftalat) i te kako može da se zaradi.

Doktor tehnoloških nauka profesor Ivan Vujković je došao do podatka koji je pokazao da je sada na otpadima Srbije dnevna količina PET boca - 100 tona. U tu brojku nisu uračunate one koje ne završe na smetlištima i deponijama. Ako se to sve podeli sa 50 grama, koliko iznosi težina boce, dobije se podatak da dnevno imamo dva miliona plastičnih flaša.

Danas postoje tehnologije u kojima se primenjuje prerada PET ambalaže po sistemu "boca od boce". Po toj tehnologiji na jednoj boci ostaje samo 90 odsto debljine, a po pet odsto se dodaje sa spoljašnje i unutrašnje strane. Ova prerada ima i saglasnost američke administracije FDA po kojoj može da se proizvodi PET boca namenjena za pakovanje tečnih prehrambenih proizvoda.

Da bi ovakav sistem prerade funkcionisao, potrebna je dnevna količina od 35 tona plastičnog otpada od PET ambalaže. Takva investicija, kaže on, košta više od dva miliona evra.

Direktor Agencije za reciklažu Republike Srbije Gordana Perović objašnjava da je najveći problem organizovano sakupljanje iskorišćene PET ambalaže.

Prošle godine smo uvezli 34.000 tona granulata za proizvodnju PET boca koje kao sastavni deo komunalnog otpada zauzimaju veliku zapreminu na našim deponijama. Zato je reciklaža i neophodna - istakla je Perovićeva.

U našoj zemlji preradom otpadne PET ambalaže se bavi 15 preduzeća, a trenutno radi i 10 mlinova za mlevenje i 50 presa za smanjenje zapremine ove značajne sekundarne sirovine.

Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i životne sredine Miroslav Nikčević rekao je da su u toku pregovori sa norveškom firmom "Torma" o uvođenju kaucije i za PET ambalažu.

Kanadski naučnici sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je korišćenje starih plastičnih boca štetno po zdravlje.

Navika da se u ispražnjenu bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije - dvostruko je opasna. Prvi razlog je razvoj bakterija u boci. Ako se boca stalno iznova upotrebljava, te bakterije ulaze u kružni ciklus i ponovo dospevaju u organizam. Drugi razlog je činjenica da polimer od koga se boce prave, polietilen terpalat, vremenom oslobađa opasne toksične materije od kojih je ona sa imenom DEHA posebno opasna i dokazano kancerogena.