U Srbiji gotovo 50.000 nedovršenih objekata - Šta raditi sa zgradama napuštenim pre 2011?

- Većina ovih objekata nikada neće biti završena, jer je zapuštena decenijama. U centralnim zonama Beograda decenijama stoje ove nedovršene zgrade i ne zna se čije su, a po periferiji ih ima još više. Mnoge od njih su započela državna preduzeća ili investitori-prevaranti koja su propali i niko se ne prihvata obaveza. Ovi oronuli objekti uz nelegalizovana rugla pretvoriće naše gradove u prizore iz naučnofantastičnih filmova - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Rodić kaže da bi ove objekte trebalo da preuzme lokalna samouprava i ponovo ih dodeli investitorima. Opštine bi morale da imaju evidenciju objekata na svojoj teritoriji i da kažnjavaju investitore, a zaboravljene lokacije ponovo dodele novim. Na taj način bi se rešio problem nedostatka stanova i dodatno napunila kasa.

Ranijih godina se dobijalo zemljište na korišćenje i postojala je obaveza da se pribave papiri, napravi projekat i počne izgradnja. Mnogi objekti se nalaze na zemljištu koje pripada propalim firmama, ali Zakon o planiranju i izgradnji je i dalje na snazi i tretira nedovršene zgrade. Investitor je u obavezi da u roku od dve godine započne radove. Takvi objekti mogu biti predviđeni za rušenje ako ostanu bez građevinske dozvole, pa i kada su završeni više do 80%. Ukoliko je urađeno više od 80%, investitor može da traži produženje roka na dve godine, a to može da uradi samo jednom.

Postoji apsolutni rok od pet godina u kome svaki investitor mora da pribavi upotrebnu dozvolu. Problem su objekti napušteni pre 2011. godine, kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji, jer se mora utvrditi svojina. Rodić predlaže da svojina pređe na lokalnu samoupravu.

- U uređenim zemljama je nezamislivo da zapušteni objekti stoje decenijama nezavršeni. Obično izgrade svoje stambene zgrade i izdaju ih - ističe Rodić.

Postoji sijaset načina, mera i kazni da građevinski inspektor, u okviru svojih ovlašćenja, u inspekcijskom nadzoru zaključi da neki objekat predstavlja problem za bezbednost, da ugrožava saobraćaj, da se oduzme dozvola i primora investitora da završi objekat ili se struši.


Nedostatak radne snage u građevinarstvu

Više od 60.000 građevinskih radnika i majstora svih profila iz Srbije radi u zapadnim zemljama i u Rusiji, a od januara 2019. godine kreće novi talas radne snage iz zemlje.

- Potražnja za radnicima je ogromna, jer je stanarska kriza velika i kod nas i u inostranstvu. Odlaze moleri, skeledžije, parketari, fasaderi, svi koji znaju da rade. Dva miliona stanova u Srbiji je zrelo za ozbiljno renoviranje i imaćemo problem održavanja starih zgrada. Dobre zanatlije će se tražiti kao zlato - ističe Rodić.

Privredna komora Srbije

Beograd  

Goran Rodić

divlja gradnja

napušteni objekti

napušteni objekti u izgradnji

nedovršene zgrade u Beogradu

nedovršene zgrade u Srbiji

legalizacija objekata

Zakon o planiranju i izgradnji

odlazak radnika u inostranstvo