Čak 73% poslodavaca smatra da na širenje neformalne ekonomije u najvećoj meri utiču visoki porezi i doprinosi

Neformalna ekonomija predstavlja prepreku za dalji rast i razvoj preduzeća, utiče na ekonomski rast i povećanje standarda života svakog pojedinca. Kako navode u saopštenju Unija poslodavaca Srbije, rast neformalne ekonomije za posledicu ima zatvaranje preduzeća, pad formalne zaposlenosti, ali i manji budžet za zdravstvo, obrazovanje, kulturu, nauku...

Gotovo svi privrednici u Republici Srbiji (97%) procenjuju na više od 15% visinu gubitka koju preduzeće ima na godišnjem nivou zbog nelojalne konkurencije. U jednom su saglasni i predstavnici vlasti i predstavnici sindikata kao i privrednici, a to su negativne posledice neformalne ekonomije koje imaju štetne efekte na društvo u celini.

Tokom oktobra 2018. godine Unija poslodavaca Srbije obavila je konsultacije i istraživanje stavova poslodavaca o uzrocima širenja neformalne ekonomije, posledicama koje trpe kao i mogućnostima za njeno suzbijanje. Ključni nalazi potvrđuju loš uticaj na sve one privrednike koji posluju legalno.

Čak 73% poslodavaca smatra da na širenje neformalne ekonomije u najvećoj meri utiču visoki porezi i doprinosi i visoki, nepredvidivi troškovi poslovanja . Jedan od uzroka za rast "sive ekonomije" je i slab, selektivan rad inspekcijskih organa ali i loše ekonomske prilike na tržištu rada. Poslodavci su dali puno komentara i na zakonodavni okvir koji se umnožava i proširuje,koji ih dodatno opterećuje, a čiji je uticaj sve manji jer je sve manje privrednih subjekata koji ih primenjuju.

Nelojalna konkurencija je kamen spoticanja za svakog poslodavca koji legalno posluje i uredno izmiruje sve obaveze koje mu država nameće, navodi se u saopštenju Unije. Šteta koja se procenjuje je ogromna i osim direktne finansijske štete podrazumeva i pad prometa i nerealno snižavanje cena proizvoda i usluga kao i štetu ugledu profesije. Nelojalna konkurencija, prema mišljenju poslodavaca u velikoj meri utiče na prevođenje legalnih privrednih subjekata u nelegalne tokove i u određene pojavne oblike neformalne ekonomije kroz izbegavanja plaćanja nekih nameta ili kroz isplatu zarada zaposlenima "na ruke".

Najbrojniji sagovornici u ovom istraživanju su poslodavci iz prerađivačkog sektora koji ističu da se neformalna ekonomija širi usled visokih poreza i doprinosa kao i visokih troškova poslovanja. Šteta koju imaju od nelojalne konkurencije ogleda se prevashodno u finansijskoj šteti te se gubitak na godišnjem nivou kreće u rasponu od 15% do 30% kod 90% poslodavaca.

Na meti nelojalne konkurencije na prvom mestu su izbegavanje poreza i doprinosa na lična primanja (zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, putni troškovi, troškovi ishrane) čime su najugroženija prava zaposlenih na dostojanstven i bezbedan rad.Poslodavci su ukazali na izražen nedostatak profesionalnih i stručnih kadrova i insistiraju na dijalogu sa obrazovnim institucijama i sistemskom rešavanju deficitarnih zanimanja u
Republici Srbiji

Dok jedan broj poslodavaca poziva na poresku reformu i jačanje kapaciteta institucija,posebno njihove kontrolne funkcije , drugi ukazuju na značaj podsticajnih mera usmerenihna zajedničku borbu protiv sive ekonomije. U najširem smislu poslodavci očekuju da izgrade bolji partnerski odnos sa Vladom kako bi kroz direktno uključivanje u pripremu zakonskih rešenja uticali na stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta za legalno poslovanje i kako bi
ukazali na smetnje i prepreke koje se javljaju kao i na podsticaje koji bi dali pozitivne efekte i na njihovo poslovanje i na javne prihode.

Unija poslodavaca Srbije Beograd

UPS

neformalna ekonomija

porezi

doprinosi

siva ekonomija

nelojalna konkurencija u Srbiji