Industrija osiguranja beleži rast - U 2017. osiguranicima isplaćena šteta u vrednosti od 311 mil EUR

Na otvaranju konferencije Srpski dani osiguranja u Aranđelovcu, on je istakao da je prošle godine premija osiguranja iznosila 93,1 milijardu dinara, da je zaključen 6,1 milion ugovora o osiguranju, rešeno blizu 700.000 zahteva i isplaćena šteta osiguranicima u vrednosti od 311 mil EUR.

- Mere ekonomske politike i fiskalne konsolidacije Vlade Srbije, kao i mere monetarne politke Narodne banke Srbije obezedilie su privredni rast i finansijsku stabilnost u poslednjih nekoliko godina. Ta pozitivna ekonomska kretanja, iskazana rastom društvenog proizvoda, povećanju stranih direktnih investicija, otvaranju novih radnih mesta, stvorila su poslovni ambijent koji je obezbedio razvoj industriji osiguranja u poslednjih nekoliko godina - naglasio je Petrović.

Prema njegovoim rečima, i tehničke rezerve, koje su garant stabilnosti industrije osiguranja i sigurnost za osiguranike da će dobiti adekvatnu nadoknadu, u poslednjih deset godina povećane su za više od sedam puta i danas iznose 1,5 mlrd EUR.

- Značajno brži rast tehničkih rezervi posledica je i promene strukture premije u korist životnih osiguranja i njihovog učešća sa 9,5% u ukupnoj premiji u 2005. godini na 25% danas. Sve je to pokazatelj i rasta životnog standarda stanovništva - istakao je Petrović.

Naveo je i podatak da je industrija osiguranja u državne hartije od vrednosti investirala nešto više od 1,2 mlrd EUR.

Industrija osiguranja beleži i porast premije po glavi stanovnika - 2016. iznosila je oko 100 EUR po glavi stanovnika, a prošle godine iznosila je 112 EUR. Takođe, Petrović je ukazao da je industrija osiguranja prošle godine ostvarila pozitivan rezultat od 6,5 mlrd EUR, da zapošljava blizu 11.000 ljudi, kao i da pokazuje visok stepen društvene odgovornosti.

Pomoćnik ministra finansija Filip Šanović rekao je na otvaranju konferencije da iako je finansijsko tržište bankocentrično, ne može se zanemariti uloga osiguranja u jednoj nacionalnoj ekonomiji.

- Osiguranje pruža značajnu podršku ukupnom blagostanju u društvu. Za našu državu je bitna kako socijalna, tako i finansijska funkcija osiguranja, jer s jedne strane obezbeđuje se potrebna sigurnost privrede i stanovništva, dok sa druge strane rast osiguravajućih fondova utiče na stabilnost i rast finansijskog tržišta - podvukao je Šanović.

Dodao je da razvijenost delatnosti osiguranja potpomaže izvozu jedne zemlje i njenoj konkurentnosti.

- Konsolidacija privrede, napredak u evopskim integracijama, strane investicije, reforme državne uprave, a kao posledica svega toga rast BDP-a za 4,5%, predstavlja pozitivan signal čijom se punom realizacijom obezbeđuje još veći prostor za rast tržišta osiguranja - naglasio je pomoćnik ministra.

Ocenio je da se Srbija za šest godina tranformisala iz ekonomije koju je karakterisala stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti, u rastuću ekonomiju, s niskom inflacijom, eliminisanim fiskalnim deficitom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada.

- BDP je značajno nadmašio očekivanja u trećem kvartalu 2018. rastom od 4,5% koji je vođen rastom investicija, a podržan potrošnjom i izvozom - rekao je Šanović.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije (UOS) Duško Jovanović istakao je da su teme ovogodišnje konferencije katastrofalni rizici zbog klimatskih promena, osiguranje poljoprivrednih proizvoda i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

- UOS je uspelo drugu godinu zaredom da napravi regionalnu koferenciju i da okupi eksperte i stručnjake iz Zapadne Evrope i regiona, i uspeli smo da krenemo sa novim i aktuelnim temama vezanim za industriju osiguranja - rekao je Jovanović.

Naveo je da u oblasti katastrofalnih rizika postoji regionalna ideja da se u Beogradu formira regionalna grupa koja bi trebalo da reši probleme i eventualno razmišlja obaveznosti osiguranja vezanih za katastrofalne rizike.

Jovanović podseća da je tema o osiguranju poljoprivrednih proizvoda bila aktuelna i na prošlogodišnjoj konferenciji, ali da nisu zadovoljni rezulatima osiguranja poljoprivrednih proizvoda.

- Samo 8-10% registrovanih poljoprivrednih domaćinstava uzima polisu osiguranja, bez obzira na subvenciju države od 40% i što dobar deo lokalnih samouprava subvencioniše drugi deo vrednosti te polise. Nismo zadovoljni tim rezultatima, jer nismo uspeli da ubedimo poljoprivrednika da je osiguranje investicija, a ne trošak - ukazao je Jovanović.

Govoreći o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, kaže da s obzirom na činjenicu da je stanovništvo Srbije sve starije i da ima sve više problema sa zdravljem, UOS, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, ima nameru da edukuje građane o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju.