Promene u poštanskom sektoru - Budućnost paketi, ne i pisma

Poštanski sektor se na globalnom nivou nalazi u velikim promenama, tržište poštanskih paketa brzo raste u Evropi i svetu, ali i u Srbiji, dok se pisma šalju sve manje i stručnjaci u njima ne vide neku budućnost u poštanskom saobraćaju.

Direktor RATEL-a Vladica Tintor navodi da je Beograd domaćin skupa o tržištu poštanskih usluga i u okviru kojeg će biti održano plenarno zasedanja evropskih regulatora iz oblasti poštanskih usluga u prisustvu predsedavajućeg Evropske grupe regulatora za poštanske usluge Džeka Hamanda.

Srbija je u Evropskoj grupi regulatora za poštanske usluge posmatrač budući da još nije članica EU.

- Ovo je veliki benefit za nas što je EU odlučila da nama poveri da budemo domaćini skupa. Očekujemo više od 200 učesnika iz 36 zemalja - kaže Tintor.

Na skupu će biti reči o najaktuelnijim temama vezanim za poštansku regulativu. Učesnici skupa su u sredu govorili o tržištu paketa koje je preokrenulo tržište poštanskih usluga, o načinu na koji se zemlje koje nisu članice EU ophode prema domaćoj i evropskoj regulativi i o novoj evropskoj direktivi koja se odnosu na poštanske usluge o kojoj je rasprava u toku.

- Za nas je vrlo važno da se u trenucima kada se još uvek razmatra nova evropska regulativa mi budemo domaćini jednog takvog događaja - rekao je Tintor.

Naveo je da će novi zakon o poštanskim uslugama koji je u skupštinskoj proceduri dodatno unaprediti tržište poštanskih usluga koje je inače, kaže, liberalizovano.

- Mi imamo registrovanih 59 poštanskih operatora, što omogućava i fizičkim i pravnim licima da obavljaju poštanske usluge - rekao je Tintor.

Predsedavajući Evropske grupe regulatora za poštanske usluge Džek Hamand rekao je za Tanjug da su velike promene zadesile poštanski sektor, da su pismonosne pošiljke u opadanju, a elektronska trgovina u porastu, te da je zato povećan broj poštanskih pošiljki za koje kaže da pozitivno utiču na poštanski sektor.

Svakako će, dodaje, biti promena na globalnom nivou čime će se baviti Svetski poštanski savez, a na evropskom nivou više je reč o reviziji postojeće regulative.

- Mora se razmišljati o definiciji tržišta i usluga i o definiciji minimuma poštanskih usluga, a to je univerzalna poštanska usluga - rekao je Hamand.

Naveo je da je za Evropsku grupu regulatora za poštanske usluge, koja okuplja članice EU, važna saradnja u poštanskom saobraćaju između članica EU i ostalih zemalja Evrope čija su iskustva posebno dragocena u smislu ideja, poput današnjeg skupa.

- Sve članice treba da prate impulse koje dobijamo sa međunarodne scene poštanskog tržišta i sve ono što pokreće promene da bismo svi reagovali kako u EU, tako i u zemljama koje još nisu članice Unije - rekao je Hamand.

Zadovoljan je saradnjom sa RATEL-om, a kaže da je Srbija veoma angažovan i aktivan član koji daje doprinosi pitanjima razvoja poštanskog tržišta. U e-trgovini vidi takođe priliku i za srpske kompanije i ističe da takva vrsta trgovine može da se dalje razvija.

Kada je reč o stanju na tržištu poštanskih usluga u Srbiji, za 4% je povećan obim poštanskih usluga u odnosu na prethodne godine, uručeno je 130 poštanskih pošiljaka po domaćinstvu, odnosno 45 po stanovniku. Prema podacima RATEL-a, realizovano je 322 miliona poštanskih usluga, a samo od poštanskih usluga prihod je 18 milijardi dinara.

U ovoj delatnosti zaposleno je 18.609 zaposlenih, veći deo u Javnom poštanskom operatoru, a 20% u privatnom sektoru.