Do 2020. u Srbiji 27% energije iz obnovljivih izvora - U 10 opština daljinsko grejanje na biomasu

U Srbiji se godišnje proizvede samo 23% električne energije iz obnovljivih izvora, a naš cilj je da do 2020. koristimo 27% obnovljive energije, rekao je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je skupu "Energetika i klimatske promene" u organizaciji Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) kazao da doprinos Srbije u borbi protiv klimatskih promena treba da bude snažan, ali i održiv sa stanovišta ekonomskog kapaciteta.

- Borba protiv klimatskih promena ostvaruje se u situaciji u kojoj energetski bilansi Srbije, kao i balans različitih energenata nije sjajan. Da bismo mogli da sagledamo izazove koji su pred nama neophodno je da krenemo od toga gde se srpska energetika danas nalazi i da je u budućnosti još više razvijamo - ukazao je Antić.

Po njegovim rečima, Srbija na svetskom nivou učestvuje sa svega 0,13% u emisiji gasova s efektom staklene bašte.

- Proizvodnja električne energije u našoj zemlji je najviše oslonjena na ugalj, odnosno, oko 65% energije dolazi iz termoelektrana - kazao je ministar i dodao da je u termoelektrane u Srbiji proteklih godina uloženo oko 300 mil EUR.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se godišnje potroši oko 10 miliona tona nafte.

- Plan nam je da dostignemo ciljeve Evropske unije (EU) po kojima emisija gasova sa efektom staklene bašte treba da se smanji za 80 do 95% do 2050. godine - rekao je Antić.

Ministar je kazao da prema evropskim standardima do 2050. finalnu potrošnju treba smanjiti za 41%, a učešće obnovljivih izvora energije treba da dostigne 75%.

- Moramo da na društveno odgovoran način koristimo sve što imamo kako bismo od Srbije stvorili razvijeno društvo. Zato smo u prethodnih nekoliko godina pustili oko 150 MW iz obnovljivih izvora, a do kraja 2019. planiramo da tu cifru zaokružimo na 600 MW - izjavio je Antić.

On je kazao da je u Srbiji velika pažnja posvećena energetskoj efikasnosti za šta će sledeće godine iz budžeta biti izdvojeno oko 500 miliona dinara.

- Jedan od naših najznačajnijih planova u oblasti energetske efikasnosti je da u 10 opština sisteme daljinskog grejanja prenesemo na biomasu - dodao je ministar.

Govoreći o izgradnji malih hidroelektrana, Antić je rekao da Ministarstvo rudarstva i energetike ne određuje uslove pod kojima će se te hidroelektrane graditi.

- Njihova izgradnja je uređena zakonom o vodama, zakonom o energetici i drugim. Zato ćemo zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine raditi na tome da se male hidroelektrane u Srbiji grade isključivo po propisima koji to uređuju - rekao je ministar.

Dopisni član SANU Slobodan Vukosavić kazao je da u svakoj državi energetika ima negativan uticaj na životno okruženje, a društvo je u obavezi da spreči vidljivost i dejstvo tih negativnih posledica.

- U srpskoj energetici i u odnosu prema klimatskim promenama i životnoj sredini postoje otvorena pitanja. Privreda i društvo treba što pre da se prilagode klimatskim promenama i da preduzmu razumne mere radi ublažavanja daljih promena klime - kazao je Vukosavić.

SANU Beograd

Srpska akademija nauka i umetnosti

skup Energetika i klimatske promene

Aleksandar Antić

Slobodan Vukosavić

proizvodnja električne energije u Srbiji

efekat staklene bašte Srbija