Goran Ćirić, generalni direktor PTT saobraćaja Srbije - pošta za novi vek

(Goran Ćirić)

"Pošte Srbije" ovih dana građanima šalju obaveštenje o adresnom kodu PAK, koji tekstualne adrese transformiše u jedinstveni šestocifreni digitalni broj. To znači, kako za "Novosti" objašnjava Goran Ćirić, generalni direktor PTT saobraćaja Srbije, da će svoj broj imati svaka geografska tačka, svaka zgrada, kuća... Zahvaljujući PAK-u pisma više neće lutati.

- U glavnom gradu, recimo, ima desetak ulica sa nazivom "Beogradska", što znači da postoji mogućnost da "Pošte Srbije" iz prve ne pogode pravu adresu. Pisma sa adresnim kodom, međutim, odmah stižu na željeno mesto.

Koja je prednost adresnog koda?

- Za Poštu je to bio veliki posao. Adresni kod se pretvara u barkod zapis kojim će svako pismo biti obeleženo da bi mašina u glavnom poštanskom centru mogla da razdvaja pošiljke i upućuje ih na prave adrese.

Šta je još novina u "Poštama Srbije"?

- Najveća će biti - reforma poštanskog sistema, jer ćemo započeti dugoočekivanu automatizaciju pošiljaka o kojoj se govori u poslednjih 30 godina.

Da li to znači i nove poštanske centre?

- Uskoro će biti raspisan javni poziv za izgradnju glavnih poštanskih centara u Beogradu i Novom Sadu i rekonstrukciju centra u Nišu. Država je taj projekat svrstala u deset prioriteta u ovoj godini. Time će srpske pošte biti na nivou evropskih.

Kada kreće izgradnja?

- Ove godine, jer imamo urbanističke, a definisani su uslovi tendera. Procenjujemo da je potrebno od dve do tri godine za realizaciju ovih projekata u koje ćemo iz sopstvenih izvora uložiti oko 38 mil EUR. Osim automatizovane obrade pošiljki tu će biti i logistički centri, a razvićemo i usluge, koje su do sada bile zapostavljene kao što je, na primer, distribucija štampe.

U godini štednje, koji su još prioriteti PTT?

- Ulažemo isključivo u tehnologiju i ono što će donositi prihod. Jedan od prioriteta je i razvoj hibridne pošte čime ćemo znatno pojeftiniti usluge. Hibridna pošta namenjena je, pre svega, velikim korisnicima poput EPS, poslovnih banaka i javnih sistema.

Kakva su iskustva sa elektronskim potpisima?

- Prvi smo kvalifikovani za izdavanje digitalnog elektronskog potpisa. Razvoj elektronskih servisa pojednostaviće život svih građana. Recimo, sada svaka poreska prijava može da se pošalje elektronski. Trenutno, oko 300 velikih sistema koristi taj servis.

Da li će građani elektronskim putem dobijati i dokumenta?

- Naš je posao da podstaknemo razvoj elektronskog servisa. Omogućićemo građanima da na šalterima pošta mogu da podignu izvod iz matične knjige rođenih ili potvrdu o državljanstvu. Imamo tehnologiju kojom možemo sa razgranatom infrastrukturom (1.500 pošta) korisnicima da omogućimo tu vrstu usluge. Mi smo spremni, ali prvo mora da se donese zakon o elektronskom dokumentu.

Šta je sa građanima koji nemaju kompjutere?

- Ukoliko građani ne koriste Internet, dokumenta će moći da podižu na šalterima pošta, ili će im biti isporučena na kućne adrese. Takođe, mnoge institucije imaju problem sa arhiviranjem tona materijala. Recimo, u Pošti moramo da čuvamo 10 godina svaku uplatnicu. Zakon o elektronskom dokumentu će rešiti i taj problem.

Unutrašnji poštanski saobraćaj u SAD je besplatan. Da li postoji mogućnost da se i kod nas to dogodi?

- Različita su iskustva u svetu, a radi se o politici svake države. U ovom trenutku slanje pisma košta 22 dinara za Beograd, Trgovište ili Kosovsku Mitrovicu. Reč je, dakle, o spremnosti države da iz budžeta dotira javnog operatera za one usluge koje nisu profitabilne, a koje moraju da budu dostupne svim građanima. Naravno da u ovom trenutku nije realno ni logično da od države očekujemo tako nešto.

Mnogi "Poštu Srbije" vide kao monopolistu na tržištu?

- To nije tačno, jer se 40 firmi bavi ovim poslom u Srbiji. Nažalost, nemamo agenciju za poštanski saobraćaj, kako bi se uredilo tržište. Mi smo monopolisti samo za one usluge u kojima nema profita, jer država propisuje cene.

Najveću konkurenciju imate u "postekspresu". Da li planirate neke novine?

- Jedan od naših prioriteta biće vezan za tu vrstu usluge. Trenutno pregovaramo sa poštama u regionu. Slovenija i Grčka su posebno zainteresovane za saradnju. Imamo dobru komunikaciju i sa poštama Crne Gore i Republike Srpske. Dakle, radimo na modelu pojednostavljenja procedure i prolaska pošiljki preko granica. Javni operateri ovih država, uključujući i Srbiju, organizovaće efikasniji protok paketa.

ŠTEDNJA

Da li su i u Pošti na snazi mere štednje?

- Naravno. Sve preporuke Vlade poštujemo. Smatram da zaposleni u Pošti, koji su vrhunski stručnjaci i rade na novim projektima, treba da budu adekvatno plaćeni kako bismo ih zadržali. Imamo veliki vozni park, ugradili smo "GPS" sistem, tako da se automatski prati 3.500 vozila. Štednja će se videti po kvartalnim izveštajima.

PLAĆANJE NA KUĆNOM PRAGU

Kada će građani moći da karticom poštarima plaćaju račune?

- Preduslov za to je multibenking sistem koji će se koristiti na našim šalterima. Već smo instalirali 50 platnih bankomata na kojima sa "dina" i "visa" karticama može da se plati infostan, telefon ili dopuni mobilni. Sledeći korak je postekspres uvođenjem 300 novih mobilnih terminala, a zatim izlazak poštara na teren do svakog domaćinstva.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 22.04.09.)