Dejan Ilić, dobitnik "Oskara" - Želim da na Tašmajdanu napravim veliki filmski studio!

(Dejan Ilić)

Profesor doktor Dejan Ilić, naučnik svetskog glasa u oblasti elektrohemije, svojoj kolekciji priznanja za naučna i menadžerska dostignuća, pridodao je i američku statuu "Oskara". Prestižna nagrada mu je uručena za tehničko rešenje za filmsku rasvetu, korišćeno u novom filmskom projektu o tajnom agentu 007. Američka filmska akademija ocenila je to kao najveće dostignuće u oblasti filmske industrije u minuloj godini. A nedugo potom, dr Ilić je nedavno u Smederevskoj Palanci primio zvanje počasnog građanina.

Bila je to prilika da dr Ilića pitamo kako će se "odužiti" Srbiji za to priznanje?

- Imam plan za ulaganja u Srbiju. Želim da na Tašmajdanu napravim veliki filmski studio sa najnovijom tehnologijom, koji bih potom kao model "prodavao" Rusima, Bugarima, Rumunima i kupcima iz drugih država. Posao oko studija traje već dve godine, jer nemam dovoljno iskustva u ulaganjima u Srbiji. Lokacija se nalazi u centru grada i ima mnogo suvlasnika. Potrebna mi je pomoć političara i države da bih okončao ovo ulaganje, koje vredi nešto manje od 100 mil EUR. Čelnici Skupštine grada Beograda su mi obećali da ću uskoro dobiti dozvolu za gradnju.

Kako iz vašeg iskustva ocenjujete poslovnu atmosferu u našoj zemlji?

- Poslovna atmosfera u Srbiji je dobra, ali kao i u drugim državama, zavisi od politike i političara. Upoznao sam mnoge srpske ministre i predsednika Borisa Tadića i uverio se da me podržavaju. Verujem im, jer vidim da žele promene. Ali, ja sam svestan činjenice da promene u Srbiji i napredak u ekonomiji ne zavise samo od nekoliko ljudi na vlasti već i od mnogih drugih okolnosti. A jedna od njih je i svetska ekonomska kriza, koja usporava napredak Srbije.

Kakvu štetu izaziva ova sada već planetarna kriza?

- Razmere njene štete je teško utrvrditi, jer kriza nije ravnomerno geografski raspoređena i mnogo više pogađa zapad, nego istok Evrope. Zasada, u globalu, proizvodnja i promet su u Evropi opali za 20 odsto. I moja firma, koja je lane imala promet od 1,3 milijarde evra, beleži pad za 20 odsto.

Kako Srbija može da se izvuče iz krize?

- U Srbiji ne postoji realan odnos prema svetskoj ekonomskoj krizi, jer Srbi imaju običaj da na realnost gledaju kao na san. Više cenimo tuđe iskustvo, negoli svoju praksu. Moramo da znamo da će borba sa krizom biti teška i duga. Nemačka je, na primer, na krizu reagovala sa 1.000 milijardi evra. Da bi se Srbija spasla potrebno joj je najmanje 40 milijardi evra. Nema drugih kratkoročnih i brzih rešenja, ni za krizu, ni za promene u Srbiji.

"TATA ZA BATERIJE"

Nemci dr Dejana Ilića zovu "tata za baterije" ili "papa za energiju", što njega obavezuje da još više radi.

- Kako je nemačka industrija odlučila da više iz Japana ne uvozi elketrohemijske izvore struje, radim na tome da ujedinim nemačke proizvođače, naučnike i korisnike ove energije "pod jedan kišobran". Vodim i naučne radove na izradi nove katode i anode za elektro-automobile. I pored ogromne krize, svetski fondovi za ove projekte postoje, i moj posao ide po planu - otkriva nam dr Dejan Ilić.

ULAGANJE

- Ulaganja od 4 milijarde evra, koliko dijaspora godišnje šalje otadžbini, mala su i simbolična. Tim novcem rođaci mogu da pomognu svojim familijama, ali ne i srpskoj ekonomiji. Jer je za rast Srbiji potrebno deset puta više novca. Nemačka je, na primer, u razvoj istočnog dela zemlje uložila čak 150 milijardi maraka, pa ipak, i danas u tom delu zemlje postoji nezaposlenost od 14 odsto. Samo sa ulaganjima od najmanje 40 milijardi evra i sa napornim radom sledeće dve generacije, Srbija može da postane moderna i napredna zemlja.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti")