Obnovljena manastirska vinarija Ambelos u Koporinu - Šumadijski šato okružen čokotima

Nedavno svečano otvaranje vinarije Ambelos manastira Koporin kod Velike Plane, sat vožnje udaljene od Beograda, značajan je doprinos jačanju vinske kulture i vinskog turizma Šumadije i Srbije.

Odavno je poznato da su srpski manastiri u nedrima svojih podruma vekovima uzgajali odlična vina, ali, nedostatak sredstava, tehnologije, opreme i još mnogo toga, doveo je do toga da vrhunska manastirska vina budu dostupna tek manjem broju vinoljubaca. No, vremena se očigledno menjaju, pa i pristup Srpske pravoslavne crkve ovoj temi. Sve veći broj mladih, vrhunskih stručnjaka sarađuje s manastirima, a podatak da je manastir Bukovo dve godine za redom osvojio srebrnu medalju na Decanteru otvara široko to novo poglavlje u domaćem vinarstvu.

Vinarija Ambelos, posle nekoliko nastupa poslednjih godina na vinskim feštama, širom je 11. oktobra otvorila dveri potpuno novog objekta. To je donekle bio očekivan sled najava episkopa požarevačko-braničevskog i smederevskog Ignjatija, kada je na jednom od beogradskih Salona vina predstavio njihov čudesan prokupac.

Upravo ova sorta, uz nekoliko internacionalnih, čini već poširok portfolio vinarije Ambelos: italijanski rizling, rajnski rizling, tamjanika, Šumadijska ružica od prokupca, merlo, prokupac, kaberne sovinjon i specijalna etiketa Despotova sablja, a sve s novim, redizajniranim etiketama, vrhunski tehnološki odrađena vina.

Pored vina, koja će od sada biti dostupnija potencijalnim kupcima, posebnu pažnju zavređuju lepo opremljena degustaciona dvorana i terase, s ukupno oko 80 mesta i očaravajućim pogledom na zelene bregove Šumadije, zatim VIP sala na četvrtom spratu konaka za 25 ljudi i još jedna degustaciona za gotovo isto toliko gostiju, kao i tri luksuzna apartmana i tri dvokreventne sobe, što sve zajedno zaokružuje jedan od najkompletnijih objekata vinskog turizma u Srbiji.

Inače, naziv Ambelos dolazi od grčke reči za vinograd, a ova manastirska vinarija je zapravo poput nekakvog šatoa okružena vinogradima, od kojih se onaj posađen 2011. godine prostire na četiri hektrara, dok su lane posađena još dva sa sortama kaberne fran, pino noar i tamjanika.

U manastiru Koporin leže mošti svetog Despota Stefana Lazarevića, pa su u vizuelnom smislu izrade logoa i etiketa belih vina korišćeni heraldički elementi iz doba vladavine ovog srpskog vlastelina, poput zmaja s obmotanim repom oko vrata, a za crvena vina slike drevnog novca i detalji iz manastira Manasija, gde je despot Stefan najvernije prikazan.