Zamenu čeka 15.000 liftova u Srbiji - Nedostaju i majstori

U stambenim zgradama u Srbiji ima oko 25.000 liftova, od kojih je čak 15.000 "zrelo" za zamenu, za šta je potrebno oko 450 mil EUR, rečeno je danas na sastanku na temu "Problematika liftova u stambenim zgradama u Beogradu" održanom u Privrednoj komori Beograda.

Problem predstavljaju i godine "staža", odnosno činjenica da su liftovi u zemlji proseku stari 44 godine, a prosečno upotrebno vreme jednog lifta je 25 godina, ali i stručni kadar, jer u Srbiji nema dovoljno servisera i instalatera liftova.

Cilj današnjeg sastanka bio je da se sagleda trenutno stanje liftova u Beogradu, ukaže na potencijalne opasnosti po bezbednost korisnika i donese strategija njihove zamene.

Polovina od ukupnog broja liftova je u glavnom gradu Srbije, rekao je v.d. predsednika Privredne komore Beograda Aca Popović ističući da su problematični liftovi koji su rađeni pre 40 ili 50 godina.

- Nadam se da će model koji usvojimo i pomoć države, pre svega kroz saradnju sa kreditnim ustanovama, u budućem periodu pomoći da obezbedimo servisiranje, zamenu i održavanje liftova tako da se garantuje sigurnost građanima - dodao je on.

Popović je naveo podatke da JP Gradsko stambeno održava 6.500 liftova, vojno stambeno oko 2. 000, a oko 3.000 vlasnika stanova ugovorilo je sa privatnim firmama održavanje liftova.

- Blizu 2.000 liftova se uopšte ne održava, a koristi se, ili se adhok održava i oni više nemaju ateste da bi radili - rekao je Popović.

On je naveo da je u Beogradu oko 7.000 liftova spremno za kompletnu zamenu.

- Svako dalje odlaganje problema dovešće nas u situaciju da se ovaj broj samo uvećava. To je velika investicija i moramo biti svesni da smo otkupom stanova postali vlasnici i svih zajedničkih prostora, kao i liftova koji moraju da se održavaju - rekao je Popović.

On je rekao da problem predstavljaju i kadrovi, odnosno to što su mnogi koji rade u ovoj struci na zalasku karijere, a nedostaje mlađe radne snage, pre svega u oblasti građevinarstva, mašinstva, zavarivanja. Kako je naveo, treba razmotriti mogućnost da se u nekim školama koje su ranije školovale ovaj kadar pojačaju odeljenja.

Kada je reč o troškovima zamene liftova, Popović kaže da zamena lifta koji pokriva 29 stambenih jedinica u objektu košta oko 30.000 evra. To znači da bi u Beogradu troškovi po jednom stanu iznosili oko 1.000 evra.

Ljuban Todić iz JP Gradsko Stambeno ukazuje da je prosečno upotrebno vreme jednog lifta 25 godina, a da su liftovi u našoj zemlji stari više od četiri decenije.

- Ovo nije samo ekonomsko, već pre svega i socijalno pitanje budući da u višespratnicama žive i stari, nemoćni ljudi, osobe sa invaliditetom, mala deca.. - rekao je Todić.

Procenjeno je da u Srbiji u stambenim zgradama ima 25.000 liftova od čega je polovina u Beogradu, a za zamenu je "spremno" 15.000 liftova, naveo je on.

- Što se tiče cene, prosečno je po liftu potrebno oko 30.000 evra, što je ukupno nekih 450 miliona evra, koliko je potrebno ukupno za zamenu liftova - rekao je Todić.

Osim finansijskog aspekta, i Todić ukazuje i na problem kadrovskih mogućnosti, odnosno nedostatak servisera i instalatera liftova.

- Početkom devedesetih se školovala poslednja generacija lift montera. Ipak je reč o specifičnoj spravi koja zahteva mašince, poznavanje mašinstva, elektrotehnike, automatike i najcelishodnije rešenje bi bilo otvaranje bar dva odeljenja u školama u Beogradu za lift montere - kaže Todić.

Kako dodaje, oni bi odmah imali posao po završenom školovaju budući da firme koje se bave održavanjem takođe imaju velike potrebe da zaposle nove kadrove.

- To je možda i veći problem od finansiranja, jer čak i da nađemo sredstva ne bi imao ko to da uradi - rekao je on, ističući da je za rešavanje pitanja finansija potrebno da se uključe banke, osiguravajuća društva... - Postoje i pretpristupni fondovi EU i videćemo možemo li da apliciramo.

Todić, međutim, ističe da ne znači da su svi liftovi koji su zreli za zamenu i nebezbedni budući da se ipak obraća pažnja na održavanje i bezbednosne elemente. Problem je, kaže, to što oni otkazuju i što se troši novac na popravku, umesto na zamenu lifta.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović kaže da je uzrok problema nepravovremeno reagovanje i naveo da bi problem sa kadrovima mogao da se reši prekvalifikacijama i dokvalifikacijama. On je naveo primer da su mnoge zemlje imale slične probleme, među njima i Češka koja je uspela da u okviru pretpristupnih pregovora reši ovo pitanje. Kako kaže, oni su svoju industriju motivisali da reše u najvećem delu problem zamene liftova četiri godine po ulasku u EU.

Današnji sastanak istovremeno je bio i inicijalni sastanak za formiranje tela u okviru PKS-Privredne komore Beograda koje bi se u kontinuitetu bavilo ovom problematikom. Učestvovali su predstavnici Ministarstva privrede, Sekretarijata za komunalne i stambene delatnosti grada Beograda, Mašinskog fakulteta u Beogradu, PKS-Privredne komore Beograda i nekih preduzeća koja se bave ovom delatnošću.