Miroslav Kralik, Slovačko-srpska trgovinska komora - Gradimo poslovni most

(Miroslav Kralik)

Postoje zapravo dva osnovna, paralelelna razloga zašto je osnovana Slovačko-srpska trgovinska komora. Prvi razlog je da se pomogne slovačkim privrednicima koji fokusiraju Srbiju kao njihovu investicionu destinaciju, da im se u samom početku njihove privredne aktivnosti omogući oslonac na proverene stručnjake iz oblasti: prava, finasija, računovodstva, poreza, prevodilaštva i slično. Da se potencijalnim investitorima iz Slovačke, kojima je Slovačko tržište već pomalo "tesno", Srbija približi kao dobra i perspektivna destinacija za investiranje, navodi u intervjuu za eKapiju Miroslav Kralik, predsednik Slovačko-srpske trgovinske komore.

On dodaje da je zadatak komore da slovački privrednici mogu brzo i bez problema da osnuju svoju firmu ili predstavništvo, i da sa što manje prepreka počnu da realizuju svoj biznis plan u Srbiji.

Sa druge strane, kako navodi naš sagovornik, razlog za osnivanje Slovačko-srpske trgovinske komore bio je da se omogući privrednicima iz Srbije, koji imaju vlastiti stabilni, dugoročni i perspektivni biznis plan i koji žele da se integrišu u trgovinske tokove Evropske unije, da svoj "iskorak" u evropski trgovinski prostor naprave upravo preko Slovačke.

- Razloga zašto bi srpski privrednici trebalo da svoje firme u Evropskoj uniji osnivaju upravo u Slovačkoj ima više nego dovoljno. U Slovačkoj, za razliku od ostalih članica EU, procedura osnivanja firme je veoma pojednostavljena. Znatno su niži troškovi pravnih, računovodstvenih, prevodilačkih i sličnih usluga, stopa poreza na dobit u Slovačkoj jedna je od najmanjih u Evropskoj uniji (iznosi 19%). U Slovačkoj ne postoji takozvani porez na dividende, da je poslovni prostor jeftiniji, a i komunikaciona (jezička) barijera znatno je manja - navodi Kralik.

Naš sagovornik dodaje da su navedene prednosti Slovačke već počele da koriste mnoge kompanije iz Srbije tako što su osnovala svoju kćerku firmu ili svoje predstavništvo upravo u Slovačkoj.

- To nisu samo veliki prerađivački koncerni, kao što je fabrika "Zdravo" iz Vojvodine, već su tu i obična mala preduzeća - kaže on.

Iako već postoje Privredna komora Srbije sa sedištem u Beogradu i Slovačka trgovinska i privredna komora sa sedištem u Bratislavi, Kralik navodi da je razlog osnivanja nove komore to što ovo udruženje nema za cilj teritorijalno pokriće svih značajnih trgovinskih i privrednih destinacija u svetu ili u EU, već se fokusira samo na Slovačku i Srbiju.

- Slovačko-srpska trgovinska komora okuplja specializovane stručnjake iz oblasti privrede, prava, računovodstva, poreza, prevođenja i tumačenja, veštake iz oblasti nekretnina, saobraćaja, kontrole roba itd. Komora, preko svojih članova, prikuplja aktualne informacije o privrednim kretanjima u Srbiji i Slovačkoj iz specijalnih oblasti u kojima deluju njeni članovi a koje takozvane "velike komore" nemaju, pošto se ne specijalizuju na ove dve privredne destinacije. I upravo iz tog razloga je cilj Slovačko-srpske trgovinska komore da sarađuje ne samo sa takozvanim "velikim komorama" već i sa svim ostalim asocijacijama u Slovačkoj i Srbiji, koje imaju za cilj poboljšanje privrednih odnosa između Slovačke i Srbije - objašnjava on.

Slovačka

Slovačka je veoma interesantna, mada po veličini mala, srednje-evropska zemlja, koja je u roku od nekoliko godina zaista napravila "privredni bum" zahvaljujući tome što je svoje tržiste otvorila stranim ulaganjima i novim tehnologijama. To je doprinelo rapidnom smanjenju nezaposlenosti i porastu životnog standarda građana. Slovačka politička elita je bila prinuđena da počne da razmišlja drugačije nego što su razmišljali njihovi prethodnici do tada i to ne zbog toga da bi se pripremili za promene koje će se dogoditi, već da promene koje su se u 90 godinama već dogodile, ponude kao svoju prednost - navodi naš sagovornik.

Veliki uspeh je bio u tome što su to napravili relativno brzo i time od Slovačke napravili interesantnu privrednu destinaciju za mnoge od svetskih velikih investitorskih korporacija. Dolazeći na slovačko tržište, strani investitori su ne samo smanjili nezaposlenost na najmanju meru koja je ikada u Slovačkoj postojala, već su počeli (što je možda još bitnije) da menjaju i dotatašnji način rada i razmišljanja običnih ljudi.

- Slovaci su u veoma kratkom periodu shvatili da moraju da nauče da se ponašaju odgovorno prema sebi samima i da shvate da ukoliko se sami ne postaraju o sebi, da to neće uraditi za njih država kao što je to bilo za vreme starog režima, kada, do duše, nezaposlenih nije bilo (pre svega zbog postojeće prezaposlenosti) i kada su na posao mnogi dolazili da se odmore kako bi sa pravim radom nastavili po dolasku sa "posla". Ovakav pristup "radu" je postao nezamisliv u nekoj od postojećih fabrika, kao što su recimo fabrike automobila Volksvagen (Bratislava), KIA (Žilina) ili PSA Citroen (Trnava) - objasnio je Kralik.

Relativno brza transformacija društva na tržištnu privredu, koja naravno nije bila bez problema, doprinela je da Slovačka iskoristi dosta dug period svetske privredne konjukture. Slovačka je tako, na primer, postala najveći proizvođač automobila na svetu po broju stanovnika.

Kralik navodi da orijentaciju na auto industriju neki sada smatraju pogrešnom strategijom pošto automobilska industrija ulazi u recesiju.

- Ali tačno je i to da i ostale oblasti privrede preživljavaju krizu, ne samo auto industrija, kao što je tačno da će se "volksvageni", "pežoi" i "kie", s obzirom na to da je cena radne snage niska, u Slovačkoj proizvoditi i za vreme krize, pa čak možda i duže nego u njihovim matičnim zemljama - zaključuje Kralik.