Svetska banka prognozira ekonomski rast Srbije oko 4% 2020. godine

Svetska banka je procenila da će ekonomski rast u Srbiji dostići 3,5 procenata u 2018. godini, a da će za dve godine rast biti oko 4%, navodi se u danas objavljenom izveštaju te međunarodne finansijske institucije "Viši, ali krhki rast".

Zahvaljujući bržem rastu, stopa nezaposlenosti je do drugog kvartala 2018. godine pala na 12,5% radno sposobnog stanovništva, što je za 2,9 procentnih poena manje nego u prvom kvartalu, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja Svetske banke u Beogradu.

Istaknuto je da su budžeti centralnog i opšteg nivoa vlade zabeležili suficit u prvoj polovini godine, a očekuje se da će do kraja godine biti 0,6 % BDP-a.

Projekcija da će srpska privreda zabeležiti rast od oko četiri procenata u 2020. godini zavisi od dinamike strukturnih reformi i napretka po pitanju pristupanja Evropskoj uniji, procenila je Svetska banka, kao i da će, iako su u izvesnoj meri politički događaji zasenili ekonomske reforme, Srbija do kraja godine završiti reformu nekih od najvećih državnih preduzeća i banaka.

Viši ekonomista Svetske banke, Lazar Šestović kazao je da su rast izvoza i stranih investicija u Srbiji osnova te projekcije.

- Rast izvoza je najzdravija razvojna strategija Srbije, a dolazi i do oporavka domaće potrošnje usled povećanja zarada i penzija. Mislim da će te dve komponente u značajnoj meri da poboljšaju ekonomski rast naredne dve godine - rekao je Šestović novinarima posle predstavljanja izveštaja Svetske banke.

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih izazova za Srbiju je rast uvoza, a drugi je rast cena energenata, pre svega nafte.

- Problem je što mi ne znamo šta će se na duži rok dešavati s tim faktorima rizika. Cena nafte je već blizu svog istorijskog rasta, ali se nadamo da neće dalje rasti. Takođe, kada je reč o infrastrukturnim projektima, investicije su povećane u 2018. godini, ali je neophodno da se taj snažni investicioni ciklus nastavi jer javne investicije direktno utiču na povećanje BDP-a - kazao je on.

Svetska banka je ocenila da na ekonomska kretanja u Srbiji utiču regionalni politički događaji, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju i zabrinutost za brzinu dinamike rasta u Evropskoj uniji.

- Stalna pretnja od prevremenih izbora u Srbiji, nedavna ostavka ministra finansija, rad na rešavanju pitanja Kosova i Metohije, otvaranje poglavlja sporije od očekivanog, nedostatak formalnog angažmana sa MMF-om, pogoršavanje pokazatelja koji se odnose na upravljanje i vladavinu prava u zemlji, sugerišu da je rast mogao biti i brži - navodi se u izveštaju.

Na ekonomski rast u Srbiji, po rečima Šestovića, pozitivno utiču relativno niske kamatne stope, kao i privredni rast u čitavoj jugoistočnoj Evropi što se automatski preliva na Srbiju i njenu integrisanost u evropske tokove proizvodnje.

- Pozitivno će uticati i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru gde radi 700.000 ljudi. Parametri za dalje povećanje plata u Srbiji dogovoreni su u okviru programa sa MMF-om i to je uključeno u projekcije za budžet za 2019. godinu - kazao je on i dodao da kada je reč o potencijalnoj međunarodnoj krizi nema najave da će se to desiti u bliskoj budućnosti i da će imati direktan uticaj na kretanja u Srbiji.

Šestović je rekao da nivo javnog duga u Srbiji konstantno opada već nekoliko godina što je posledica suficita u budžetu, ali je ukupan rast privatnih investicija i dalje nizak.

- Brzo rastuće zemlje jugoistočne Evrope imaju privatne investicije od oko 25 % BDP-a, dok je u Srbiji oko 17 %.

Dok se taj broj ne promeni mi nećemo moći da očekujemo brži rast - kazao je Šestović i dodao da Srbija ima prosečnu zaduženost u odnosu na susedne zemlje.