Kad se umesto žita zaseje kupus - Iz Kusovca kod Knića na evropske trpeze

Umesto tradicionalnih ratarskih kultura, domaćini u šumadijskom selu Kusovac kod Knića opredelili su se za proizvodnju kupusa. Iskoristili su dobre prirodne preduslove za njegovu proizvodnju, a preko zemljoradničke zadruge Poljoflora, 2.000 tona kiselog kupusa iz Gruže završi na evropskim trpezama.

Porodica Marković iz Kusovca, pre dve decenije opredelila se za proizvodnju ovog povrća. Stalno su povećavali površine, koristili iskustvo i nova znanja, i danas na četiri hektara, gaje sortu bravo i imaju prinos do 80 tona po hektaru.

- Kupus zahteva dosta rada, ali zadovoljni smo - kaže Nenad Marković iz Kusovca.

U Gružanskom selu sa oko 200 žitelja, zahvaljujući idealnim uslovima za gajenje, čak stotinu hektara je pod tom kulturom. Prinos je dobar, a i računica od 40 tona kupusa po stanovniku.

- Kvalitetno zemljište, bogato mineralnim materijama potrebno je za razvoj kupusa, a pored toga i blizina reke Gruže za zalivanje - kaže agronom Nebojša Arsenijević.

Za intenzivnu proizvodnju, domaćini su se odlučili zbog sigurnog otkupa. Dosta rade, ali kažu, dobro i zarade. Celokupan rod predaju zemlljoradničkoj zadruzi u njihovom selu, koja beleži stalni rast izvoza.

- To ima pozitivne efekte na širu poslovnu zajednicu opštine Knić, koja je u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine, zabeležila rast izvoza od 86% - kaže Predrag Lučič iz PKS-a.

Kiseli kupus za Evropsko tržište menja i demografsku sliku – mladi zasnivaju porodice i ostaju na svojim imanjima.

- Njihova finansijska stabilnost jeste investiranje u nove tehnologije, nove proizvodnje, a samim tim i ulaganje u bolji i kvalitetniji život na selu - navodi predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić.

Kiseli kupus iz Kusovca postao je gružanski brend. Zadruga u tom malom selu učestvuje sa 2% u ukupnom izvozu agrarnih proizvoda Šumadije i Pomoravlja.