Prvih dvadeset godina AutoCAD-a, Autodesk-a i Ose – na ovim našim prostorima

Kompanija OSA Računarski inženjering je nedavno proslavila prvih dvadeset godina rada i to je bila jedna od poznatih , lepih gradskih proslava firme koja se pozicionirala i prolazila kroz dobre i loše periode poslovanja u zemlji i regionu, a koja danas vodi jedan stabilan posao. Međutim, u njihovom slučaju, stvari imaju još neke, romantične dimenzije ....

OSA je naime, na domaćem, pa i regionalnom tržištu poznata kao distributer velikog svetskog brenda u oblasti kompjuterske grafike, GIS-a, animacija, IT alata za projektovanje – kompanije Autodesk (da li treba reći da je AutoCAD deo ovog giganta ?)

Kompanija OSA je nastala iz entuzijazma tada mladih stručnjaka, Željka (Tomića) i braće Petra i Borisa (Damjanovića), koji su prosto usisavali informacije od pionira kompjuterske grafike i CAD/CAM projektanata po celom svetu. Širili su sa istomišljenicima ovu ideju po staroj Jugi, pravili radionice, okupljali entuzijaste oko svoje firme, ljudi su ih doživljavali ne samo kao firmu, već i kao neku vrstu kluba CAD stručnjaka, njihovo potkrovlje na Čukarici je uvek imalo otvorena vrata za razgovore, razrešavanje dilema, neki semenari o CAD su nastajali spontano, prosto - ideja se rađala, pa je bilo lepo podeliti je sa istomišljenicima.

Prostor na Čukarici je imao prijatnu atmosferu kreativne nonšalancije, negde pored stolova su bile korpe gde su dremali umiljati Željkovi dobremani (stvarno su bili umiljati), Petar i Boris su nekako uvek imali vremena za prijatelje, ili su bili krajnje iskreni kada su Vam se izvinjavali zbog zauzetosti i pri tom tražili prvi slobodan termin za susret, uvek je neki računar za gosta bio slobodan, da se istestira rešenje ili ideja.

Iz ovih sastanaka su krenula oficijelna okupljanja, OSA je postala i zvanični distributer Autodesk-a, prijatelji i njihove kompanije su postajali dileri, posao je rastao, kako je rasla i komjuterska pismenost u zemlji.

A onda su došle krize. Državna kriza, ratovi, odliv pameti iz zemlje, antiamerikanizam, relativno podnošljivi procentar softverske piraterije je odjednom postao ogroman problem, AutoCad se nabavljao na buvljim pijacama, plaćanje licenci je bilo otežano stavom Autodeska o poštovanju sankcija prema SRJ, mnogi su smatrali da je patriotski čin naučiti sve o ovim proizvodima, koristiti ih, projektovati na njima, a ne plaćati „tamo nekim zapadnjacima“.

Desila se i užasna tragedija, u toj borbi da kompanija živi, da se razvija, da svuda stignu, jedne ledene zimske noći, u saobraćajnoj nesreći je stradao Petar Damjanović...bio je to užasan udarac za porodicu, za sve iz CAD/GIS/CAM sveta i za brojne prijatelje, koji su ga poznavali.

Međutim, Željo, Boris i njihove kolege su nastavili da se bore, duh bivših sportista je proradio u njima i nastavili su da rade, da se razvijaju i da se žestoko bore protiv piraterije, za šta im i država sve više daje podršku.

Želimo im puno uspeha, da nastave svoju misiju, na svoju i korist svih onih koji će u ovom poslu i tehnologiji i u budućnosti biti.

I još jedna ocena tima eKapije - "Communis" se potrudio da ovaj jubilej bude na svakoj poziciji osmišljen i realizovan sa pravom merom i da se - pamti.