Još jedna atrakcija u Apatinu do početka leta - pri kraju i izgradnja pristana za putničke brodove

Apatinski pristan za putničke brodove, stacioniran na samo nekoliko stotina metara od Marine, na "živom Dunavu" isped restorana "Zlatna kruna", vredan 65 miliona dinara, biće u funkciji do početka letnje turističke sezone. Kako je istakao direktor Turističke organizacije Apatina Mile Đukić, glavni radovi na izgradnji pristana su okončani, a preostalo je još samo uradi rasveta i završna "šminka".

- Procena je da će u narednih 30 radnih dana svi radovi biti okončani i pristan biti u funkciji. Međutim, problem je što su se programi za kruzing turiste za ovu godinu pravili još početkom prošle, tako da će se naš pristan u turističkoj ponudi zvanično naći tek 2010. godine. Inače, priča o pristanu u Apatinu stara je više od jednog veka. Malo ljudi zna da je Apatin još 1905. godine imao pristanište. Posle Drugog svetskog rata nije postojalo interesovanje za ponovno oživljavanje pristana, ali ideja je ponovo rođena devedesetih godina prošlog veka. Strategijom razvoja turizma opštine Apatin, koja je urađena 1998. godine, predviđen je razvoj kruzing turizma, a u okviru njega i izgradnja pristana – objašnjava Mile Đukić.

Kako naglašava Đukić, projekat je o trošku opštine (2 miliona dinara) 2006. uradio beogradski PIM inženjering, koji je krajem prošle godine i počeo da izvodi radove.

- Trudili smo se da sve uradimo po svetskom standardu. Inače, naš pristan se nalazi tačno na polovini toka Dunava, dakle, koliko ima od njegovog izvora do Apatina, toliko je tačno od Apatina do njegovog ušća – kaže Đukić i naglašava da je ceo pristan dugačak 75 metara.

Prema njegovim rečima, u prethodna 4 meseca, koliko traje izgradnja apatinskog pristana, pobijeni su šipovi na 50 metara od obale, između kojih je poveća platforma od betonskih pontona, kao i pristupni most dužine 50 m i širine 2 m.

Inače, ceo projekat je finansiran zajedničkim sredstvima SO Apatin, države Srbije i AP Vojvodina. SO Apatin je platila izradu projekta (2 miliona dinara), a preostali novac je obezbeđen iz NIP i Fonda za kapitalna ulaganja.