Žitounija traži uvoz pšenice da bi se popravio kvalitet brašna - Proizvođači semenskih sorti protiv

Direktor poslovnog udruženja Žitounija Zdravko Šajatović rekao je danas da je upućen zahtev Ministarstvu poljoprivrede Srbije da se privremeno ukine carina na uvoz vrsta pšenice koje poboljšavaju kvalitet brašna, a proizvođači tih sorti u Srbiji se protive i tvrde da ih ima na domaćem tržištu.

On je za agenciju Beta rekao da je ove godine, zbog kiše i trajanja žetve mesec dana, pola roda pšenice lošeg kvaliteta i može da se koristi samo za stočnu ishranu.

- Proizvođači brašna su smanjili prosečan mesečni izvoz brašna od 21.000 tona na oko 16.000 tona zbog nemogućnosti da od domaće pšenice proizvedu brašno visokog kvaliteta za peciva, lisnata testa i burek - rekao je Šajatović.

Dodao je da mlinari žele da uvezu pšenicu da ne bi i dalje gubili kupce na domaćem i stranom tržištu.

- Mlinari su tražili ukidanje carine na šest meseci da bi uvezli oko 30.000 tona pšenice, poboljšivača kvaliteta iz Mađarske - rekao je Šajatović.

On je ocenio da Srbija ne bi izgubila prihode od carine na potencijalni uvoz neke druge pšenice jer je godinama ne uvozi, poslednji put je uvezla pre desetak godina kada je domaću pšenicu napala žitna stenica i smanjila joj kvalitet.

Brašno od domaćih sorti pšenice prosečnog kvaliteta, prema rečima Šajatovića, košta 200 EUR po toni, a od vrhunskih sorti oko 300 EUR po toni.

On je rekao da pšenica, poboljšivač mora da se uveze iz Mađarske jer je nema na domaćem tržištu, kako tvrdi konsultant firme BSP iz Srbobrana koja proizvodi te sorte, Miroslav Malešević.

- Mlinovima bi bilo lakše da mogu da kupe pšenicu, poboljšivač kvaliteta na domaćem tržištu, ali je nema na Novosadskoj berzi i drugim tržištima - rekao je Šajatović.

Dodao je da mlinari nemaju naviku da za kupovinu pšenice raspisuju tender.

Malešević, međutim, tvrdi da je ove godine u Srbiji zasejano najmanje 80.000 do 100.000 hektara visokotehnološki kvalitetnom pšenicom, koja se koristi kao poboljšivač, ali da mlinari nisu hteli posle žetve da je plate dva dinara skuplje u odnosu na slabije sorte koje daju veći prinos, pa je proizvođači više seju.

- Mlinari nisu reagovali kada su, posle žetve prekupci sa Hrvatske i Bosne, kupovali kvalitetne sorte u Srbiji i izvozili, a te pšenice je ove godine u Srbiji bilo oko 500.000 tona prema količini semena koje je kupljeno - rekao je Malešević. On je rekao da je najbolje proveriti da li tog žita ima još na domaćem tržištu ako se raspiše tender.

Istakao je da je izričito protiv uvoza zato što, kada se skine carina, tada će kontrola biti skoro nemoguća i uvoziće se "svakakav kvalitet".

Problem je, kako je rekao, i to što ni država nema nikakvu regulativu oko korišćenja domaćih visokokvalitetnih sorti pšenice, a ima ih desetak.