Kada porodični biznis zameni fakultetsko obrazovanje - Proizvodnja sremskog kulena, šunke i kobasica sa zaštićenim geografskim poreklom

Da porodični biznis može biti unosan posao, pokazuje primer Branislava Jovanovića (28), koji, iako je diplomirao na ruskom Univerzitetu Lomonosov, rešen je da ostane u Srbiji i da stečeno znanje primeni ovde.

Završio je Ekonomski na čuvenom Moskovskom gradskom univerzitetu, Studije za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, a master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bio je oficir za vezu Sergeju Lavrovu, ministru spoljnih poslova Ruske Federacije, tokom ministarske sednice OEBS u Beogradu. Sada je savetnik u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Srbije. I uz sve ovo, u rodnom Laćarku, nastavlja tradiciju svojih dedova - proizvodi suhomesnate sremske specijalitete po porodičnoj recepturi.

Sve ovo stalo je u dosadašnjih 28 godina Branislava Jovanovića. Zato i ne čudi što je mladić iz ovog malog mesta kod Sremske Mitrovice proglašen za jednog od "mladih heroja Srbije", priznanje koje tradicionalno dodeljuju NIS i Exit.

Po povratku iz Rusije, Branislav je, pre dve godine, sa roditeljima, majkom Anđelkom, ocem Dušanom i bratom Milenkom pokrenuo porodični biznis. Osnovao je svoj brend za proizvodnju sremskog kulena, šunke i kobasica, ali sa zaštićenim geografskim poreklom, i to - bez ijednog štetnog hemijskog sastojka.

A onda su uspesi počeli da se nižu. Njegov "sremski kulen" je među retkim proizvodima koji su uspeli da dobiju zaštitnu markicu sa oznakom geografskog porekla, a postao je prvi takav proizvod od mesa na teritoriji Republike Srbije. Firma But&Co ove godine je dobila i nagradu "Najbolje iz Srbije" Privredne komore Srbije, laureat je za preduzetništvo "Mladi heroji Srbije", a nedavno je, kao vrhunac, Branislav pozvan da bude deo tima za međunarodnu saradnju u Ministarstvu poljoprivrede.

- Kockice su se napokon sklopile - ksže Branislav. - Jeste da je posla previše, da ponekad nema vremena ni za san, da nema govora o velikom novcu, ali radim ono što mi je važno i što volim. Trenutno, nemam slobodnog dana, jer sam neprestano između Beograda i Laćarka, državnog i privatnog posla.

Kao što se trudi na svom državnom poslu, tako je i u porodičnoj manufakturi.

- To je mala firma, a podela posla je takva da smo svi u "aj-ti" sektoru - "'aj ti ovo, 'aj ti ono" - priča kroz smeh Branislav. - Majka je inženjer tehnologije, otac je nadzorni organ, a brat, koji je završio fakultete ekonomije u Moskvi i Londonu, i ja, radimo sve što treba. Zasada, naši mesni delikatesi završavaju na poslužavnicima elitnih restorana i hotela, a zbog komplikovanih propisa, još ih ne izvozimo u Rusiju, gde bi svakako imali kupce. Ali, to nam je cilj za naredni period.