Horhe Manuel, generalni direktor "GlaxoSmithKline" za JIE - za nas je Srbija centar regiona

Farmaceutska kompanija "GlaxoSmithKline - GSK" je početkom ove godine postavila Srbiju u centar regiona jugoistočne Evrope, koji obuhvata zemlje bivše Jugoslavije, Albaniju, Mađarsku i Bugarsku, s ciljem da iskoristi prednosti koje pruža ovo, još nedovoljno razvijeno tržište.

Kompanija koja je prošle godine na globalnom nivou ostvarila obrt od 24,35 milijardi funti i profit od 7,8 milijardi funti, planira da investira u Srbiju kroz marketinške aktivnosti i zapošljavanje lokalnih kadrova, jer "GSK Consumer Health" - lekovi bez recepta, pomoćna lekovita sredstva i higijena - u ovom regionu beleži najveći rast unutar kompanije u svetu, čak 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kaže za Biznis Horhe Manuel, generalni direktor "GlaxoSmithKline" za ovaj region.

Zašto regionalni centar baš u Srbiju?

- Srbija je jedno od naših najznačajnijih ovdašnjih tržišta, i kratkoročno i dugoročno, zato je stavljamo u fokus. Mi sada pravimo tim za Srbiju, u potpunosti menjamo menadžment i ja sam postavljen na ovo mesto 1. januara. GSK je izuzetno ozbiljan u vezi budućnosti prodaje lekova bez recepta u Srbiji. Mislimo da prodaja ovih proizvoda ima dobar potencijal u Srbiji, a takođe smo aktivni u prodaji proizvoda za oralnu higijenu, gde imamo veoma jake globalne brendove. Ubeđen sam u svetlu budućnost ovog regiona.

Kakvi trenutno stojite na ovom tržištu?

- Ne mogu da pričam o konkretnim brojevima, ali GSK je počeo sa investiranjem u Srbiju pre dve godine. Mi smo prvi koji su počeli da reklamiraju lekove bez recepta, posle donošenja odgovarajućeg zakona 2007. godine. Sada osim "koldreksa" i "panadola", koji su premijum brendovi naše kompanije planiramo da uvedemo i nove. Donećemo brendove koji postoje u Evropi, jer mislimo da je srpsko tržište zrelo za njih.

Imali ste sastanak sa ministrom zdravlja, kako možete da pomognete jedni drugima?

- Imali smo veoma konstruktivan sastanak i veoma sam zadovoljan razgovorom. Imamo zajedničke interese, naša misija je da poboljšamo kvalitet života građana. Po pitanju javnog zdravlja, možemo pomoći ministarstvu podizanjem svesti građana kao i obezbeđivanjem raznih modela prevencije. Neki od tih primera su i ukazivanje na štetnost pušenja i borba protiv gojaznosti koja je ozbiljan rizik za zdravlje. Mislim da zajedno sa vladom možemo da podignemo svest ljudi da treba više da se kreću, hrane kvalitetnije, misle o svom zdravlju i tako poboljšaju kvalitet života.

Kako gledate na krutu državnu politiku oko prodaje lekova?

- Država ima strogu politiku kada je cena lekova u pitanju, ali treba istaći da se kod lekova koji se prodaju bez recepta (OTC) ne opterećuje državni budžet ili zdravstveni fond. U razgovorima sa vlastima, istakli smo da ovu vrstu lekova i preparata treba tretirati drugačije od ostalih lekova, jer oni nisu teret za budžet. Zato ovo tržište treba da bude liberalnije nego tržište lekova koji se izdaju na recept, koje država delimično plaća i kontroliše. Nadam se da će se to uskoro i desiti u Srbiji.

Od kada je GSK prisutan u Srbiji?

- Kompanija GSK je preko svojih proizvoda prisutna u Srbiji već decenijama. Mi smo velika multinacionalna farmaceutska kompanija koja je prisutna u velikom broju zemalja, ali za ulaganje u Srbiju postali smo posebno zainteresovani posle donošenja zakona 2007. godine, kojim je dozvoljeno reklamiranje proizvoda koji se prodaju bez recepta.

Kakvo je srpsko tržište u poređenju sa okruženjem?

- Na primer, Srbija ima približno isti broj stanovnika kao Bugarska, ali naša prodaja ovde je tek trećina prodaje u Bugarskoj. Očigledan je ogroman potencijal za razvoj ovog tržišta. Ovo je moj drugi dolazak u Beograd i vrlo sam zadovoljan onim što sam video, potrošači su sofisticirani i mislim da su spremni za ono što mi imamo da ponudimo. Ova zemlja je spremna za napredak, a posebno kada se radi o legislativi koja će sada tržište učiniti atraktivnijim za ulaganje i zapošljavanje novih ljudi. Rumunija je toliko porasla za poslednje dve godine, skoro 50 odsto, tako da je za nas sada nezavisan entitet. Region jugoistočne Evrope za koji sam ja odgovoran je treći po veličini i jedan od najbrže rastućih, zato imamo velike planove za ovaj region.

Kakve investicije planirate?

- Planiramo investicije u ljude i marketinške aktivnosti. Ne planiramo investicije u proizvodnju u ovom trenutku, pošto imamo sasvim dovoljno kapaciteta u Evropi. Ali i investiranjem u marketing mi stvaramo prihode za zemlju. U ovoj prvoj fazi zaposlićemo nekoliko ljudi kako bismo obezbedili podršku marketingu i prodaji.

Kako se farmaceutska industrija nosi sa globalnom krizom?

- Farmaceutska industrija, uopšte, relativno dobro prolazi kroz ovu krizu, ljudi traže rešenje za svoje zdravstvene probleme i vode računa čak i kada su vremena teža. Tako da mi radimo prilično dobro. Međutim, ovo nije obična kriza, ovo je kriza koja se dešava jednom u životu i ona utiče na naše poslovanje. Naš model poslovanja mora da se prilagodi, kao i struktura poslovanja, kako bi doprineli da se neke stvari rade mnogo efikasnije i da se radikalnije pristupa šansama. Farmaceutske kompanije kakva je naša stvaraju gotovinu, što je mnogo važno u ovakvoj situaciji, tako da smo u poziciji da ne zavisimo toliko od banaka. Zato možemo da ulažemo u zemlje kao što je Srbija iz naših sopstvenih izvora.

Da li je, za GSK, kriza problem ili šansa?

- Što se tiče krize, GSK će postojati i posle krize, Srbija će postojati i posle krize i sa te strane ova situacija se može posmatrati kao šansa. U vreme kada se potrebe tržišta usporavaju, neko ko investira i gradi akcioni kapital može stvoriti budući veliki profit za svoje akcionare. Naravno, moramo biti oprezni jer ne znamo koliko dugo će kriza trajati ni koliko će biti velika.

Da li je brend lek protiv krize?

- Mi imamo jake i kvalitetne brendove i zato mislim da imamo načina da prevaziđemo krizu. Zahvaljući snazi naših brendova mislim da i u situaciji kada je kriza, u zemljama kao što je Srbija možemo dalje da povećavamo tržišni udeo. Kada pričamo o prodaji bez recepata, pričamo o brendovima. Naši najveći brendovi u Srbiji su "panadol" i "koldreks", "akvafreš", "sensodin", "koreg" i to su globalno jaki brendovi. Kada brend dokaže da poboljšava kvalitet života potrošača, oni mu se vraćaju jer znaju da će dobiti ono što očekuju od proizvoda. Na primer, ukoliko ste prehlađeni i uzmete "koldreks" veoma brzo ćete videti poboljšanje. U Srbiji je što se tiče prodaje OTC (lekovi bez recepta) i sredstava za oralnu higijenu konkurencija ista kao i u drugim zemljama. Prisutni su jaki globalni igrači, kao što su "Kolgejt", "Unilever", "Bajer" kao i jaki lokalni proizvođači.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)