U Srbiji ima najmanje dvostruko više divlje gradnje nego što se verovalo - Broj građana i nelegalnih objekata gotovo se izjednačio!

Najnovije procene Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je broj nelegalnih objekata na teritoriji Srbije 5 miliona.

- Do sada se verovalo da je broj bespravno izgrađenih objekata oko milion i po, a Repulbički geodetski zavod, zahvaljujući satelitskom snimku Srbije, radi na formiranju registra bespravno izgrađenih objekata i već sada možemo da kažemo da će taj broj biti oko 5 miliona. U pitanju je ogroman mrtav kapital na koji ne može da se podigne hipoteka niti može da se uloži u startap biznise i slično - rekao je direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković gostujući na RTS-u.

Kako se precizira na sajtu RGZ, sistem satelitskih snimaka uveden je prevashodno radi realizacije projekta Masovne procene vrednosti nepokretnosti, ali se koristi i u postupku ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata.

- Na osnovu obrađenih podataka za 60% teritorije, utvrđen je trend po kome je broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti ili su znatno izmenjeni u odnosu na upisane približno jednak broju objekata koji su upisani u katastar nepokretnosti. Imajući u vidu navedenu činjenicu da je trenutno u katastru nepokretnosti upisano približno 4.7 miliona objekata, dolazi se do zaključka da postoji oko 5 miliona objekata koji nisu upisani u katastar, čak i pod pretpostavkom da 10% objekata evidentiranih u Registru objekata ne bude predmet upisa u katastar nepokretnosti - navode u RGZ.

Direktor RGZ ističe da je za dva meseca od kako je uveden novi sistem knjiženja nepokretnosti uz pomoć notara primljeno više od 42.000 zahteva za uknjiženje.

Specijalni savetnik u Privrednoj komori Srbije Aca Popović kaže za Blic da procenjeni broj nelegalnih objekata treba uzeti sa rezervom.

- Trebalo bi napraviti detaljan uvid u dokumentaciju da bi se preciznije znalo o čemu govorimo - naglašava Popović.

Najviše problema stvara kolektivna stambena izgradnja.

- Ključan je kvalitet gradnje jer se dešavalo da se, na primer, sruši terasa ili ošteti neki drugi deo nelegalno podignute zgrade, a tu je i ozbiljna opasnost od zemljotresa. Naime, svaka konstrukcija ima određeno opterećenje koje može izdržati, i pod tim se upravo podrazumeva pomeranje tla, gde, nažalost, bude i ljudskih žrtava - to mora biti crvena granica za investitore. Da li treba da čekamo da se tako nešto dogodi? Brojni su i usputni problemi, poput priključivanja na infrastrukturnu mrežu ili parking mesta, jer za većinu bespravno podignutih objekata nema garažnih mesta, što direktno ugrožava kvalitet stanovanja - pojašnjava Popović.

Savetnik PKS priznaje da je broj zahteva za ozakonjenje veliki, ali da za ogroman obim posla u RGZ nema dovoljno ljudi.