Zašto neki ljudi kasno idu na spavanje?

Why We Sleep, knjiga Metjua Vokera, direktora Centra za izučavanje ljudskog sna na kalifornijskom Univerzitetu Berkli, detaljno opisuje ljudski 24-časovni dnevni ritam, unutrašnji sat koji koordinira pad temperature tela koje se priprema za spavanje i koje se ponovo zagreva kada je vreme za buđenje. Doktor Voker kaže da oko 40% populacije spada u "jutarnje osobe", dok 30% potpada pod večernje. Oni između su ostatak.

- Noćne ptice nisu to po sopstvenom izboru. One funkcionišu po rasporedu koji im diktira DNK. To nije njihova svesna krivica već genetska sudbina - naveo je on.

Lekari imaju naziv za ovo stanje, sindrom odložene faze spavanja, koje se odnosi na sve koji na spavanje idu kasnije od "uobičajenog" vremena.

Kada su noćne ptice primorane ranije da ustanu, njihov prefrontalni korteks, koji kontroliše sofisticirane misaone procese, "ostaje u isključenom, ili oflajn stanju", navodi Voker.

To možda ima evolutivnu svrhu. Kada su prvi ljudi živeli u malim plemenima, kasniji odlazak na spavanje je bio stvar preživljavanja - neko je morao da čuva stražu, navodi se u knjizi.

Razvoj poljoprivrede je doveo do toga da ljudi u cik zore odlaze na polja. Industrijska revolucija je donela fabrike koje se otvaraju u osam ujutru. Noćne ptice su bile prinuđene da se tome prilagode i to je možda uzelo svoj danak.

Prema studiji hronotipova, noćne price umiru ranije od ranoranilaca. Druga studija objavljena u Žurnalu za psihijatrijska istraživanja je pokazala da noćne ptice imaju 6% više šansi da obole od depresije.

Druge studije navode da noćne ptice takođe piju i puše više i imaju više seksualnih partnera. Istraživanja su ispitivala i povezanost sa poremećajima ličnosti: makijavelizmom, psihopatologijom i narcisizmom.

U studiji iz 2009. Satoši Kanazava, provokativni evolucionarni psiholog sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, pokušao je da pokaže da su noćne ptice možda inteligentnije od ranoranilaca.

Drugi stručnjaci su naveli da smo mi prirodno skloniji rizikovanju. Studija Čikaškog univerziteta iz 2014. je pokazala da su noćobdije "povezane sa generalnom većom spremnošću da rizikuju" kada je reč o finansijama, etici i slobodnom vremenu.