Javno-privatno partnerstvo neiskorišćena šansa za izgradnju Srbije - nedostatak zakona koči strane investitore

Iako je model javno–privatnog partnerstva (JPP) jedan od najboljih načina da Srbija izgradi kvalitetnu infrastrukturu i objekte od javnog značaja, za sada u celini nije realizovan ni jedan projekat po tom principu. Uzrok tome je nepostojanje adekvatnog zakona o JPP, ograničenost lokalnih samouprava u raspolaganju imovinom, kao i neprivatizovana preduzeća sa kojima bi privatni sektor mogao da stupi u partnerski odnos. Potencijalni investitori kažu da su veoma zainteresovani da sarađuju sa državom i ulože u obrazovne, zdravstvene, turističke i mnoge druge projekte u Srbiji, ali i zahtevaju brzo rešavanje navedenih problema.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić rekao je da Vlada nastoji da te barijere što pre otkloni, jer je model JPP odličan za zemlje poput Srbije, posebno u uslovima svetske ekonomske i finansijske krize. Ćirić je najavio da će najkasnije do oktobra ove godine biti završena strategija privatizacije lokalnih javno-komunalnih preduzeća. To će otvoriti mogućnost da brojne privatne kompanije pružaju usluge koja je do sada bila u nadležnosti lokalnih vlasti.

(Nebojša Ćirić)

Neophodan zakon o javnoj svojini

Takođe, Zakon o javnoj svojini kojim će rešiti prenos imovine na lokalnu zajednicu, tako da ona može da upravlja i raspolaže predmetima koji su u njenoj svojini i koji su od lokalnog značaja, nalazi se u završnoj fazi. Kako je ranije najavljivano, Srbija bi trebalo da dobije i zakon o javno privatnom partnerstvu, jer je ta oblast za sada regulisana Zakonom o koncesijama.

- Ono što je najbliže modelu zakonodavstva koji je neophodan za implementaciju projekata javno-privatnog partnerstava je Zakon o koncesijama koji je usvojen 2003. godine. Međutim, koncesije su kod nas koncipirane po BOT sistemu, što znači izgradi, upravljaj i prenesi, prenesi nazad u smislu vrati državi posle isteka roka gradnje koncesije. To je ograničavajući faktor kad su u pitanju projekti koji ekspoloatišu prirodna bogatstva kao što su rudnici - objasnio je Nenad Ilić, savetnik u Ministarstvu ekonomije.

Iako Zakon o koncesijama predviđa da ugovor za izgradnju lokalne infrastrukture potpisuje jedinica lokalne samouprave ona mora da se obrati državi kao vlasniku. Ta činjenica otežava postupak i komplikuje proceduru.

(Đorđe Staničić)

Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština kaže da je Srbija možda jedina zemlja u svetu koja ima recidiv "društvena svojina" koji blokira uspostavljanje javno-privatnih partnerstava.

- To je nešto što ne možemo da prevedemo stranim investitorima i to je ključni problem koji onemogućava unapređenje poslovnog ambijenta i otežava investiranje na lokalnom nivou. Lokalne samouprave kod nas su u statusu starijeg maloletnika. One ne mogu bez pitanja da koriste imovinu koja je u državnom vlasništu, a saglasnost od Republičke direkcije za imovinu se u proseku čeka 3 godine i deset meseci. To odbija strane investitore i privatne ulagače koji nemaju vremena.

Nenad Ilić, savetnik u Ministarstvu ekonomije, naglasio je da je dodatni problem za izbor strateškog partnera, odnosno predstavnika privatnog kapitala za JPP, nedostatak transparentnosti i kompetitivne procedure pri odabiru.

On je istakao da je u određenim projektima saradnja sa privatnim partnerom neophodna, jer on, osim novca, poseduje i iskustvo i "know how", a na sebe preuzima i određenu dozu rizika.

Iskustva razvijenih zemalja

U zemljama Zapadne Evrope model JPP se primenjuje u domenu planiranja, proizvodnje, finansiranja, poslovanja ili naplate brojnih javnih poslova i čini znatnu uštedu svim nivoima vlasti. Jedna od kompanija sa bogatim iskustvom u JPP je austrijski "Immorent", koji je zainteresovana i za ulaganje u Srbiji.

(Alexander Petritz)

- "Immorent" u modelima JPP u Austriji učestvuje već skoro 30 godina. Primenjujemo dva modela JPP. Jedan su klasične koncesije, gde mi preuzimamo rizik, jer može da se desi da poslujemo gore nego što smo planirali. Primer tog modela je autoput od Beča ka Pragu koji smo radili sa još dva partnera. Drugi model je JPP bez koncesije, dakle finansiranje preko klasičnog kreditiranja ili preko lizing kombinacija- objašnjava Alexander Petritz generalni direktor kompanije "Immorent Beograd".

"Immorent" tesno sarađuje sa opštinama a posebno zanimljiv model JPP je i "sale and lease back" koji su uspostavili sa upravom grada Graca.

- Skupštinu grada Graca je trebalo renovirati. Pošto grad nije imao novac za taj projekat, oni su nam prodali glavnu zgradu koju smo mi renovirali i sredili, i sada im je iznajmljujemo. Sa poslednjom ratom grad će ponovo postati vlasnik.

Petritz naglašava da se ceo region Jugoistočne Evrope tek privikava na nov model izgradnje infrastrukturnih objekata i da većina zemalja još nije upoznata sa svim mogućnostima saradnje sa privatnim partnerom.

- Nema dobrih zakona, nema "know how". U Rijeci smo pokrenuli jedan pilot projekat. Sledeći korak biće u Srbiji. Neophodni su razgovori sa predstavnicima vlasti, treba odrediti prioritete i napraviti podelu posla. Srbija ima velike potencijale za JPP i nadam se da će joj Immmorent pomoći da realizuje neke od važnih projekata- zaključio je Petritz.