Plantaže hmelja opstale samo u Bačkom Petrovcu - Pokrajina obezbeđuje podsticaje za revitalizaciju proizvodnje pivarskog začina

Hmelj je jedan od četiri začina koji se koristi u proizvodnji piva. Sredinom prošlog veka uzgajao se na nepreglednim poljima – danas samo na dvadesetak hektara u Bačkom Petrovcu. Samo ta opština mogla bi da podmiri sve potrebe za hmeljom, s obzirom na to da se godišnje za potrebe šest velikih i na desetine mikro pivara uveze oko 1.500 tona. Za to se izdvaja oko 2 mil EUR, a nekada se hmelj iz Srbije izvozio širom sveta.

Na plantažama Petroveca iz Bačkog Petrovca ovih dana u toku je berba hmelja koji se ne baš tako davno samo u ovoj opštini proizvodio na površini od 1.300 hektara. I ove sezone očekuju rod od 15 tona.

Ovi, za sada jedini proizvođači hmelja u Srbiji, imaju planove da proizvodnju prošire na stotinu hektara. Optimisti su i pored brojnih problema sa kojima su suočeni.

- Za dve godine ćemo proslaviti 250 godina tradicije hmeljarstva u Bačkom Petrovcu. Tu nekadašnju slavu nećemo verovatno nikada dostići, ali barem možemo da se približimo i to u prvom redu uz državnu pomoć, da obezbedi kupce za naš hmelj. Što je najbitnije, imamo ljude koji znaju da rade sa hmeljom, što je jako teško naučiti, imamo tehnologiju, kao i agronomiju i doktore hmeljarstva, tako da je plasman pitanje i ključ broj jedan - priča direktor Petroveca d.o.o. Rastislav Struhar.

Doktor Jan Kisgeci objašnjava razloge zbog kojih je proizvodnja hmelja u Srbiji u jednom momentu gotovo iščezla.

- Došlo je do globalizacije pivarstva. Jednostavno, kupovinom naših malih ili većih pivara mi smo izgubili tržište, odnosno veliki pivari su doneli svoj hmelj, ali to ne znači da ćemo se mi sa tim pomiriti - navodi Kisgeci.

U to uveravaju i u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, gde su već načinili prve korake u revitalizaciji proizvodnje hmelja.

Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, pozvao je sve proizvođače da iskoriste mogućnost i podignu zasade koje će pokrajina sufinansirati.

- Podsticaji idu i do 70% za mlade poljoprivrednike i za žene koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Što se sadnica tiče, mogu preko republičkog ministarstva da ostvare subvencije za njihovu nabavku - objasnio je Petković.

Za podizanje jednog hektara hmeljarnika potrebno je obezbediti oko 50.000 EUR. Tu je još i neophodan kombajn za preradu čija se cena kreće i do pola miliona evra, a za sušaru je neophodno još 150.000 EUR. I pored ovoga ohrabrujuće je da je cena hmelja na evropskom tržištu izuzetno povoljna, pa se za jedan kilogram ugovorene proizvodnje plaća 10 EUR, a u sušnim godinama i pet puta više.