Dr Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu - Podsticanje potrošnje u Srbiji nije delotvorna mera za ublažavanje krize

(Boško Živković)

Mere za ublažavanje svetske ekonomske krize Vlade Srbije kojima se podstiče potrošnja ne mogu biti delotvorne u našoj zemlji, jer Srbija svakako troši više nego što zarađuje. Visoke državne plate su i ranije povećavale potrošnju, a prekomerna potrošnja je vukla spoljnotrgovinski deficit, koji izaziva valutnu krizu i predstavlja veliku opasnost za bankarski sektor, izjavio je dr Boško Živković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta Predsednika Vlade Republike Srbije, na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba, koji je održan 5. marta 2009. godine u hotelu "Continental".

- Nacionalna valuta neprestano depresira. Ako ne postoji mehanizam uravnoteženja ponude i tražnje, onda će se javiti ubrzani rizici koji će se odraziti na veličinu očekivanih deviznih rezervi. To dovodi do valutne krize, koja se uparuje sa bankarskom krizom, jer većina kredita postaje nenaplativa - objasnio je on.

Govoreći o prekomernoj potrošnji u našoj zemlji, on je objasnio da je prvi problem deficit u iznosu od oko 23% brto nacionalnog dohotka i da bi on morao da se smanji na minimum 18%.

- Neophodno je da država vodi finu monetarnu politiku, koja ne bi trebalo da bude restriktivna. Treba uspostaviti neku vrstu kooperativne igre između relanog i finansijskog sektora. Takođe, da bi se ublažila kriza, neophodno je da se smanji unutrašnja potrošnja, pre svega lična, a zatim državne plate i penzije - naveo je on i dodao da sve do sredine prošle godine prekomerna potrošnja je zatvarana i preklapana kapitalnim transferima.

- Ako nema dotoka kapitala kroz investicije, privatizaciju ili kredite moraju se prodavati državne rezerve da bi se održala solventnost – objasnio je on.

Kako je objasnio dr Živković, privreda u našoj zemlji je izložena i regionalnom kanalu zaraze.

- Regionalni kanal zaraze dešava se kada jedna filijala "uđe u havariju". Poremećaj će prvo potresti centralu. Ako centrala ima dovoljno veliku kapitalnu bazu, ona će otpisati plasmane u zemlji u kojoj posluje ta filijala, ali ako ne može to da uradi prva reakcija će biti povlačenje likvidne imovine iz cele mreže, što bi izazvalo seriju poremećaja u svim zemljama gde ta kompanija posluje.

Prema rečima profesora, prvi problem koji kriza rađa je stanje opšte neizvesnosti – "horizont se skraćuje, tama se spušta, prognoze prestaju da važe i počinje proces činjenja masovnih grešaka".

- Pogrešne izbore čine država, kompanije i pojedinci. Negde su te odluke motivisane profitom, a negde neizvešnošću i neznanjem. Prirodna reakcija ljudi u takvoj situaciji je povlačenje. Ljudi koji imaju novac teško se odlučuju da ga ulože, dok država teži da prebaci lopticu nekom drugom. Neki kažu da nema problema i da će sve proći dobro, što je vrsta moralnog hazarda. Drugi hazard je konsatacija da će biti strašno..

Dr Boško Živković je naveo da je u krizi važan fenomen pojačanog udara, koji je objasnio primerom na tržištu Srbije.

- Novembarske serije industrijske proizvodnje u Srbiji pokazuju pad od 2,5% na godišnjem nivou, decembarske serije 10,5%, januarska 18%. Udar potstaje sve jači i jači što je posledica neizvesnosti, ali i mehanizma povratne sprege, koji funkcioniše.

Mehanizam povrtne sprege dr Živković je objasnio primerom pucanja balona izazvanim hipotekarnom krizom.

- Kada dođe do pucanja firme zbog hipotekarnih kredita u Americi, firma će beležiti pad obima prodaje od 20% , njen kreditni rizik će se uvećati, pa će njeni dugovi prema banci registrovati pojačan kreditni rizik, a kredit može postati i nenaplativ. Banka će u uslovima neizveznosti reagovati smanjenjem ponude kredita, što će u sledećoj fazi izazvati novu degeneraciju performansi firme i tako će se aktivirati negativna povratna sprega. Ona će permanentno uticati na eksploziju kreditnog rizika (veliki broj kredita će postati nenaplativ), degeneraciju proizvodnje i degeneraciju razvoja, a nameravane investicije i IPO se otkazuju.

Dr Živković je naveo da kriza nije završena i da nevolja tek sledi, uprkos tome što veliki sistemi da bi sprečili udar obaraju kamatne stope, unose kapital u finansijski i realni sektor, deluju na tražnju.

- Ali nažalost, to je nedovoljno - zaključio je Živković.