Beograd zarađuje kao pola Srbije - u "krugu dvojke" 650 puta veća primanja nego na jugu zemlje

Grad Beograd ima za 58% veći fond isplaćenih zarada nego ostatak Srbije, iako u Beogradu živi čak 60% manje stanovnika nego u centralnoj Srbiji.

Iz toga proističe podatak da je zarada po stanovniku veća skoro tri puta. Ovo je samo jedan primer nesrazmernog regionalnog razvoja u Srbiji, koji, ako se uskoro ne promeni, može biti još veći problem u vreme ekonomske krize.

U najužem centru grada, koji Beograđani žargonski zovu "krug dvojke", se, prema statističkim podacima, zarađuje 650 puta više nego na jugu Srbije. To je najtipičniji primer nesrazmernog regionalnog razvoja Srbije.

U periodu ekonomske krize ovo postaje ozbiljan socijalni, ekonomski, pa i politički problem. Država jeste donela strategiju regionalnog razvoja do 2012. godine, ali zbog aktuelne ekonomske situacije sada se raspravlja o nekim izmenama. Ipak, kažu, novca će biti kao i prošle godine.

- Samo u 2009. godini Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će iz sredstava nacionalnog investicionog plana uložiti gotovo tri milijarde dinara u infrastrukturne projekte. Pre svega reč je o lokalnoj komunalnoj infrastrukturi u opštinama Srbije, reč je o ekonomskoj infrastrukturi, industrijske zone su u pitanju. Takođe, ulagaćemo u biznis inkubatore u Srbiji- kaže državni sekretar u ministarstvu ekonomije Dejan Jovanović.

Iako prema statističkim podacima žitelji Novog Beograda zarađuju jednu i po prosečnu platu, slika često govori više i od brojeva. Tako, na osnovu statističkih podataka i Novosađani zarađuju i žive iznad proseka Srbije. Prosečna plata im je 37.000 dinara, ali neki građani kažu da stvarnost demantuje brojke.

U tri beogradske opštine Stari Grad, Savski Venac i Novi Beograd fond isplaćenih zarada iznosi 9,8 milijardi dinara, što daje 208 miliona dinara po kvadratnom kilometru (51 kvadratni kilometar), dok je na uporedivom području Istočne i Južne Srbije površine 29.500 kvadratnih kilometra, prosečno isplaćena zarada iznela 330 hiljada dinara, što daje odnos 625:1 u prostornoj koncentraciji novca.

Poslednja istraživanja pokazuju da se skoro polovina zarada u Srbiji isplati u Beogradu i Novom Sadu. Ekonomisti smatraju da će kriza, zbog ekstremne nesrazmere prihoda i ekonomskih aktivnosti, u narednom periodu najviše pogoditi upravo ove gradove.

- Shodno tome i posledice koje će se dogoditi pod uticajem svetske ekonomske krize unutar Srbije će biti veoma fokusirane na ova dva ekonomska centra u Srbiji, dok će ostatak Srbije relativno manje pogoditi kriza. Uzmimo primer bilo kog grada u Srbiji gde imamo u glavnom ulici oko 15 filijala banaka - kriza će značiti oštru redukciju u broju zaposlenih, a to će sve prvo početi u Beogradu- kaže ekonomski analitičar Miroslav Zdravković.

Kriza neće zahvatiti sve delove Srbije podjednako. Zato u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja predlažu donošenje novog zakon o regionalnom razvoju. Takođe, planirano je da ove godine u 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji bude uloženo oko 2,5 milijardi dinara.