Novi nemački zakon o useljavanju šansa za Balkance - Glavni cilj dovesti kvalifikovanu radnu snagu

Nemačka priprema novi zakon o useljavanju, a cilj toga je da se bude uspešniji u dovođenju kvalifikovane radne snage, pre svega iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.

Autorima novog nemačkog Nacrta zakona o useljavanju jedno je jasno. Mali broj nezaposlenih i sve više starije populacije, preduzećima veoma otežava da popune radna mesta kvalifikovanom radnom snagom. Preduzetnici ukazuju da regrutovanje samo ljudi iz Evropske unije nije dovoljno kako bi se zadovoljile potrebe za radnom snagom koja Nemačkoj nedostaje.

Zato Nemačka u dovođenju kvalifikovane radne snage iz trećih zemalja mora da bude znatno uspešnija nego do sada, piše u Nacrtu zakona. Pod trećim zemljama podrazumevaju se države koje nisu članice EU. Nacrt zakona koji priprema Ministarstvo unutrašnjih poslova i koji je već poslat u Ministarstvo rada i Ministarstvo privrede, trebalo bi krajem avgusta da bude predstavljen i kabinetu kancelarke Angele Merkel. Na insistiranje ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera (CSU) mora se izbeći "useljavanje u socijalne sisteme".

Sistem bodovanja?

Za razliku od Velike Britanije, Kanade i Australije, nemačka vlada ne želi da uvodi sistem bodovanja koji migrante podvrgava višestrukim proverama. Proverava se, naime, nivo obrazovanja, znanje jezika i kompatibilnost s tržištem rada. Budući useljenici dobijaju određeni broj bodova i, ukoliko su prikupili dovoljan broj, dobijaju vizu. Ako nisu, odnosno ako su ispod predviđenog minimuma, useljavanje im se uskraćuje.

Socijaldemokratska partija (SPD) predložila je 2016. da se takav sistem uvede u Nemačkoj i to je tada dobilo podršku umerenih partija leve orijentacije. Ali, u novom Nacrtu zakona toga nema. Preporučuje se, doduše, da se useljenici biraju po tim kriterijumima, ali se od bodovanja odustalo.

Na koji način bi se onda procenjivalo ko može da dobije vizu? Po tom pitanju stručnjaci još nisu složni.

- Pitam se samo kako sve to da realizujemo - rekao je Tomas Libig, stručnjak za migracije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), i dodao da ne zna kako bi, bez sistema bodovanja, mogli da se obuhvate različiti kriterijumi, zbog čega smatra da je bodovanje potrebno.

Priznavanje diploma

Za ljude s visokim kvalifikacijama, Nemačka ima jedan od najjednostavnijih useljeničkih zakona na svetu.

- Pod sadašnjim uslovima jednostavnije je doći u Nemačku nego recimo u Kanadu. Nemački sistem koncentriše se na diplome. Ako imate papire da ste kvalifikovani i ako imate posao, možete doći i bez znanja nemačkog - istakao je Libig.

Ljudima s prvoklasnim kvalifikacijama Nemačka nudi vizu i bez obzira na to što nemaju obezbeđen posao. Oni mogu sami da dođu u zemlju i da traže posao. Ali ono što u Nemačkoj nedostaje jesu ljudi sa srednjom stručnom spremom: medicinske sestre, bolničarke, negovatelji, vaspitačice, električari, stolari… Takva zanimanja pokrivaju 60% nemačkog tržišta rada. Do sada je škripalo s priznavanjem diploma. Ukloniti te barijere, kako piše u Nacrtu zakona o useljavanju, bio bi ključ uspešne integracije na tržištu rada.

Uzor: Danska

Nacrt ne objašnjava kakav bi nivo poznavanja nemačkog jezika morao da ima useljenik i da li on mora da ima konkretnu ponudu za posao.

U ovom trenutku čini se da nemačka vlada razmatra mogućnost izdavanja viza i ljudima sa srednjom stručnom spremom. To se u Danskoj pokazalo kao pravi potez, ali vlasti u Nemačkoj po tom pitanju još nemaju iskustva. Mnogo toga zavisi i od nemačkih poslodavaca, odnosno od njihove spremnosti da uđu u rizik.

Libig, međutim, ukazuje da mnoga nemačka preduzeća nerado zapošljavaju ljude iz inostranstva.

- Pitali smo ih da li imaju interesa da radnu snagu traže i na stranim tržištima rada, na šta je najveći broj odgovorio: "Ni u kom slučaju" - rekao je.

Kako bi postala atraktivna za ljude s visokim obrazovanjem, Francuska je tu stavku nedavno precizirala u svom Zakonu o useljavanju. To se posebno odnosi na menadžere koji rade za multinacionalne korporacije i koji zarađuju više od 5.000 EUR mesečno. Švedska, opet, neguje mnogo liberalniju politiku.

- Tamo možete da dođete i da tražite bilo koji posao - rekao je Libig.

On je dodao da je, za razliku od Švedske, Francuska prilično zatvorena, a da se Nemačka nalazi negdje između te dve zemlje.