Ugovoreno zapošljavanje još 270 radnika u Slobodnoj zoni Priboj

Otkako su zlatne godine FAP-a, i njegovih 7.000 radnika postale samo nostalgično sećanje, svakodnevica Priboja je potpuno promenjena. Između dva popisa, broj stanovnika je smanjen za 4.000, a najveći problem je nezaposlenost. Grad u kome se, kažu, živi od penzija i prihoda zaposlenih u javnim službama, ipak je napravio industrijski iskorak: proizvodnja za odbrambenu industriju u FAP-u i u kompanijama koje posluju u Slobodnoj zoni.

Na prostoru nekadašnjeg FAP-ovog pogona, gde je formirana Slobodna zona Priboj, zaposleno je 350 radnika, a ugovoreno još 270 radnih mesta.

Država je FAP oslobodila duga od 100 mil EUR i deo imovine korporacije, bez naknade, prenela u vlasništvo lokalnoj samoupravi, za osnivanje Slobodne zone. U njoj su i kompanije iz Amerike, Turske, Španije i Holandije, a javljaju se i investitori zainteresovani i za grinfild prostor zone.

- Svi su zaposleni iz Priboja, poznaju svoj posao, odgovorni, savesni, mislim da su i korektno nagrađeni za to što rade - istakao je Zoran Marković, direktor i suvlasnik firme Refisa Balkan.

Sve ovo je mesečne prihode opštine uvećalo za osam miliona, što je, na godišnjem nivou, dodatnih gotovo stotinu miliona dinara.

- Za jednu siromašnu opštinu, to je šansa da ta sredstva koristimo u druge svrhe, da opet pripremamo uslove za nove investitore, za bolji kvalitet života u Priboju - kaže predsednik opštine Lazar Rvović.

Tako su, posle mnogo godina, Priboju opet potrebni inženjeri, tehničari i mašinci. Izvesno je da će biti otvoren i Regionalni inovacioni centar, a planira se i otvaranje odeljenja nekog tehničkog fakulteta.