Vlasnici šljivika u problemu - Prodaja šljiva se ne isplati, za preradu nemaju sertifikate

Vlasnici šljivika u Zapadnoj Srbiji ove godine, zbog niskih cena, neće imati veliku zaradu od tog voća, koje je obilato rodilo. Čak i ako ga prerade u džemove, slatka i rakiju, neće moći da ih prodaju ako nemaju sertifikate i akcizne markice.

Željko Mićić kaže da ti proizvodi ne mogu više da se prodaje na pijačnim tezgama.

- Do skora je na pijaci moglo da se prodaje sve i niko nije tražio papire. Moj deda je živeo od pijace, od prodaje jabuka, šljiva, rakije, svega, ali sad ne može tako - kaže Željko Mićić iz Mirosaljaca.

Srpska šljivovica, ali i dunjevača tražene su na svetskom tržištu kaže Vladimir Ilić iz Pilice kod Bajine Bašte. Zato će kvalitetna sirovinska osnova srpskih domaćina biti uvek tražena.

- Moje kolege dosta tu bazu koriste kao osnovnu sirovinu, a ja kupujem voće od seljaka, od mojih kooperanata i sa mojih plantaža. Isključivo od voća proizvodimo rakiju i onda možemo da kontrolišemo i zrelost i kvalitet voća i da imamo kompletan tehnološki proces u rukama - dodaje Vladimir Ilić, vlasnik destilerije iz Pilice.

Ilići su sve više zastupljeni na stranom tržištu, na koje plasiraju veći deo proizvodnje raznih voćnih rakija. U ugostiteljskim objektima u Srbiji domaći i strani gosti i dalje traže domaću rakiju.

Možda je to i razlog što je sve više zainteresovanih za seoski turizam. Svako domaćinstvo ima mogućnost da posluži gosta sopstvenom rakijom. A da je dobra, Ere kažu garant nije nikakav sertifikat, već da je pije i domaćin koji je služi.