Kako kampuju studenti Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Džanićima, na obali Drine

DO POSLEDNJEG DAHA



Kamp u Džanićima na obali Drine namenjen je prevashodno studentima Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje ali u njemu mogu da borave svi koji imaju šator, avanturistički duh i želju da uživaju u prirodi.

Zamislite dan koji počinje buđenjem u šest, umivanjem u jezeru i doručkom na travi a zatim se nastavlja planinarenjem, jedrenjem na dasci, kupanjem i na kraju, dok logorska vatra dogoreva, odlaskom na počinak. Ne, nije ovo pusto maštanje, ovo je priča u koju smo se nedavno i lično uverili posetivši srudentski kamp Džanići na obali Perućca, jezera na Drini.

- Kamp je osnovan 1976. godine, da bi 1991. godine zbog rata bio zatvoren, a 2003. godine ponovo obnovljen, kaže Petar Stakić, prisećajući se sa radošću svojih studentskih kampovanja.
- Krenulo se od nule ali smo, zahvaljujući sponzorima, Telekomu Srbije i Ministarstvu prosvete i sporta, uspeli da nabavimo agregat i pumpu za vodu. Svake godine dopunimo ponešto, mada sam lično protiv tekovina savremene civilizacije, treba se opustiti i uživati u slobodi.

- Ovde se odvija deo praktične nastave za studente Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje ali je kamp istovremeno otvoren i za sve ljude avanturističkog duha, koji uživaju u čarima prirode, bilo da sija sunce ili pljušti kiša.Jedini uslov da nam se pridruže jeste da imaju šator i ostalu neophodnu kamp opremu.

Sticajem okolnosti, - nastavlja - proputovao sam svet. Bio sam u Japanu, Kini, SAD, Kanadi... Iz porodičnih razloga često putujem na Zapad, ali ovde najviše volim da dođem, jer se tu osećam kao kod kuće.

I dok radoznalo razgledamo kamp, naši domaćini kao da nam čitaju misli.

-Ovde nema hotelskog smeštaja, ali praktično ima svega što treba, ukoliko niste konformista. Oni koji žele da sledećegć leta dođu u Džaniće mogu da se jave našoj asocijaciji „Sport za sve" u Deligradskoj 27 u Beogradu, ili preko sajta „Sport za sve", da spakuju kamp opremu i krenu. Autobus iz Beograda kreće u 15 i 15, a u Perućac, do brane, stiže oko 20 sati. Tu čeka čamac za koji treba izdvojiti 30 dinara, jer se do kampa može doći samo čamcem. Kampovanje se plaća 200 dinara dnevno.

U početku ljudima nenaviknutim na život u prirodi sve izgleda neobično, ali se brzo priviknu. I kako mnogi kažu, rastanak im teško pada.

Da je tako potvrđuju i studenti dok se opuštaju od napornog sedmočasovnog pešačenja po vrletima Tare.
Pritom su uspeli da stignu na ručak i da isto popodne na takmičenju „Igre bez granica" pobede Bajinobaštane.

- Ovde je svaki dan novi doživljaj, kaže Mirko Vukašinović, apsolvent iz Požarevca. - Tara je puna izazova, baš kao i Drina, tako da je boravak ovde za svakog od nas jedno veliko životno iskustvo.

Jedna od „lekcija" koja se ovde uči je i drugarstvo, tolerancija, požrtvovanost. Primeri su brojni. Petar Stakić nam priča kako je nekoliko dana ranije spasio dva davljenika s druge strane Drine.

- Čuo sam kada su zakukali, uskočio u čamac i prešao reku, na svu sreću, stigao sam na vreme da ih spasim.

Toplo je, frižidera nema, a voda za piće je led ledeni.

-To je voda iz inostranstva, kažu u šali, jer se zahvata na izvoru u Bosni.

U kamp redovno navrate i bajinobaštanski gradski oci, ujedinjeni u raznim zajedničkim akcijama kao što je letovanje tridesetak mališana iz Bratunca, Rakovice i Velike Hoče.

- Sa ljudima iz kampa imamo odličnu saradnju, jer oni vole prirodu i ako ne mogu da pomognu, neće je narušavati, kaže direktor Nacionalnog parka Tara Dušan Milovanović koji je zajedno sa nama došao u Džaniće.

I dok sunce „zaranja" u vodu napuštamo kamp svesni da će veče uz gitaru i vatru biti daleko prijatnije i romantičnije od svega što nas očekuje u „civilizaciji".
Ali, vratićemo se sledećeg leta.